STRATEGIJA nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine, sa Akcionim planom za period od 2026. do 2028. godine

Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) i člana 10. Zakona o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS”, br. 49/19 i 108/25),

Vlada usvaja

STRATEGIJU

nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine, sa Akcionim planom za period od 2026. do 2028. godine

SADRŽAJ

1. UVOD 3

2. PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA 5

2.1. SAŽETAK NALAZA VREDNOVANJA PRETHODNE STRATEGIJE 5

2.2. PLANSKA DOKUMENTA 5

2.2.1. Nacionalni pravni okvir i razvojne strategije u Republici Srbiji 5

2.2.2. Međunarodni okvir za donošenje Strategije 13

2.2.3. Regionalni okvir 18

2.3. OPIS POSTOJEĆEG STANJA 20

2.3.1. Institucionalni okvir i ljudski resursi 23

2.3.2. Finansiranje nauke i ulaganja u istraživanje i razvoj 30

2.3.3. Finansiranje nauke i inovacija 34

2.3.4. Strateške investicije u naučnoistraživačku infrastrukturu i tehnološku modernizaciju 38

2.3.5. Ulaganja u naučnoistraživačku infrastrukturu 38

2.3.6. Rezultati naučnoistraživačkog rada 39

2.3.7. Tehnološki i društveni doprinos naučnoistraživačkog rada 43

2.3.8. Međunarodna saradnja 44

2.4. Tehnološki tokovi u svetu i Republici Srbiji 55

2.4.1. Tematske oblasti i istraživanja nekih najrazvijenijih zemalja 56

2.4.2. Tematske oblasti od značaja za Republiku Srbiju 56

2.4.3. Prioritetne tehnologije koje imauju širi ekonomski i društveni značaj 69

2.5. ANALIZA KLJUČNIH IZAZOVA I ŠANSI U OBLASTI NAUČNOG I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE 76

3. VIZIJA 82

4. CILJEVI STRATEGIJE 82

4.1. Opšti cilj Strategije 82

4.2. Posebni ciljevi Strategije 83

5. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA STRATEGIJE 87

5.1. OPIS MERA ZA OSTVARIVANJE CILJEVA STRATEGIJE 87

Tabela: Matrica rizika po posebnim ciljevima i merama 139

6. MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE I PRAĆENJE REALIZACIJE STRATEGIJE 141

7. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE 141

8. ZAVRŠNE ODREDBE 141

1. UVOD

U savremenom društvu, zasnovanom na znanju, nauka predstavlja jedan od ključnih stubova održivog razvoja, ekonomskog rasta i unapređenja kvaliteta života. Naučnoistraživačka delatnost takođe predstavlja jedan od osnovnih preduslova nacionalne bezbednosti, otpornosti i sposobnosti države da odgovori na složene krize. Nauka obuhvata širok spektar istraživanja, od fundamentalne nauke, koja ima za cilj stvaranje i širenje znanja, do primenjene nauke, koja je most ka tehnološkim promenama. Sve naučne oblasti, od prirodnih nauka i matematike, do inženjerstva, medicine, biotehnologije, društvenih i humanističkih nauka, podjednako učestvuju u ovom procesu. Nauka i tehnologija predstavljaju osnovne pokretače dugoročnog i održivog privrednog rasta, inovativnosti, konkurentnosti i društvenog razvoja. Primena naučno-tehnoloških rešenja u privredi omogućava rast produktivnosti, stvaranje inovativnih proizvoda i usluga, kreiranje novih privrednih sektora i privlačenje novih investicija. Istovremeno, nauka doprinosi povećanju kvaliteta života i izgradnji inkluzivnijeg i ekološki održivog društva. Uloga nauke je naročito naglašena u svetlu globalnih izazova kao što su klimatske promene, digitalizacija, energetska kriza, bezbednosne, odbrambene i zdravstvene pretnje. Nauka pruža ključne odgovore za rešavanje ovih složenih problema, razvijajući nove tehnologije i rešenja koja podržavaju održivi razvoj i socijalnu pravdu.

Da bi naučno-tehnološke aktivnosti u punoj meri doprinele razvoju i otpornosti društva, neophodno je njihovo strateško usmeravanje i kontinuirano praćenje. Zbog toga Strategija nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine predstavlja ključni dokument kojim se utvrđuju prioriteti i ciljevi budućeg razvoja nauke i tehnologije. Strategija je usmerena na uspostavljanje stabilnog i održivog naučnoistraživačkog sistema, unapređenje izvrsnosti u nauci i njenog značaja putem uticaja na rešavanje društveno-ekonomskih izazova.

Strategija nauke, tehnološkog razvoja i inovacija donosi se kao jedinstven dokument koji obuhvata nauku, tehnološki razvoj i inovacije. Izrada dokumenta sprovedena je u saradnji sa nadležnim organima državne uprave, naučnoistraživačkim organizacijama, privrednim sektorom, organizacijama inovacionog ekosistema i drugim relevantnim zainteresovanim stranama. U proces izrade dokumenta biće uključene i ciljne grupe od značaja za sistem nauke, tehnologije i inovacija, kako bi se obezbedila potpuna usaglašenost strateških ciljeva sa potrebama korisnika politika.

Republika Srbija je u dosadašnjem periodu, kroz brojne programe međunarodne saradnje, postigla značajnu integraciju u globalne naučne procese. Strategija će omogućiti dalje jačanje njene uloge u međunarodnoj naučnoj zajednici.

Strategija naučno-tehnološkog razvoja Srbije 2021–2025. „Moć znanja” definisala je nauku i istraživanje kao temelj društvenog razvoja. U prethodnom strateškom periodu unapređena je istraživačka infrastruktura, ojačana međunarodna saradnja i povećan broj istraživača. Međutim, i dalje postoje brojni izazovi, koji podrazumevaju veća ulaganja u istraživanje i razvoj, jačanje saradnje nauke i privrede, zadržavanje mladih talenata i unapređenje sistema procene i vrednovanja naučnih rezultata.

Osnovna poruka ove strategije je „Odgovor nauke na izazove savremenog društva”. Ovom strategijom stvaraju se uslovi za jačanje nauke, njene uloge i značaja u društvu, kako bi naučnoistraživačka delatnost mogla da stvori vidljive i primenljive rezultate od značaja za održivi razvoj Republike Srbije. Posebna pažnja usmerava se na privlačenje mladih i talentovanih istraživača i na njihovo zadržavanje u zemlji, putem stvaranja povoljnih uslova za naučnoistraživački rad, kao i na primeni mera koje doprinose smanjenju odliva naučnoistraživačkog kadra, sa kojim se suočava većina malih zemalja. Strategija teži uspostavljanju racionalnih, realnih i dugoročno održivih mera usmerenih na zadržavanje i privlačenje visokoobrazovanog i naučnoistraživačkog kadra u Republici Srbiji. Ulaganja u naučnoistraživačku delatnost biće usmerena ka kontinuiranom i postepenom povećanju obima investicija, u skladu sa dinamikom ekonomskog razvoja i raspoloživim fiskalnim kapacitetima države, uz istovremeno obezbeđivanje izbalansiranog razvoja fundamentalnih i strateških istraživanja kao komplementarnih stubova nacionalnog naučnog i tehnološkog napretka.

Strategija je zasnovana i na konceptu „Jedno zdravlje” (One Health), koji prepoznaje neraskidivu povezanost zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, u skladu sa savremenim evropskim i globalnim naučnim, zdravstvenim i razvojnim politikama.

Ona se zasniva na principima racionalnog i promišljenog upravljanja, koji podrazumevaju potpuno korišćenje svih raspoloživih resursa i svrsishodno i namensko trošenje sredstava. Potrebno je da se sistematski podstiče i nagrađuje izvrsnost u nauci na osnovu jasno definisanih kriterijuma, prema ostvarenim, merljivim i primenljivim rezultatima. Na taj način vrednuje se kvalitet i podstiče motivacija za bavljenje naukom, a nauka kroz merljive i primenljive rezultate doprinosi održivom razvoju Republike Srbije.

Da bi se ostvario osnovni cilj Strategije, koji se ogleda u unapređenju zdravlja građana, prosperiteta i blagostanja, nacionalne bezbednosti i otpornosti Republike Srbije, potrebno je da ona bude usaglašena sa drugim nacionalnim, regionalnim i evropskim strategijama, uključujući i strategiju kojom se utvrđuju prioritetne oblasti pametne specijalizacije.

Pravni osnov za donošenje Strategije

Strategija je doneta u skladu sa članom 38. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) i čl. 10. i 11. Zakona o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS”, br. 49/19 i 108/25). Izradu strategije je koordiniralo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, uz aktivnu saradnju i konsultacije sa širokim krugom zainteresovanih strana. Strategija integriše savremene globalne i evropske trendove u nauci, tehnologiji i inovacijama, uključujući zelenu i digitalnu transformaciju, veštačku inteligenciju i druge ključne oblasti od strateškog značaja za Republiku Srbiju. Prilikom izrade Strategije uzeti su u obzir ključni izazovi i nedostaci identifikovani u naučnoistraživačkom sistemu Republike Srbije, kao i rezultati evaluacije prethodnog strateškog okvira, što omogućava kontinuitet i jasno usmeravanje ka njegovom daljem unapređenju. Strategija je usmerena na jačanje naučne izvrsnosti i relevantnosti, sa jasno definisanim ciljevima koji odgovaraju na trenutne i buduće izazove, i u potpunosti je usklađena sa potrebama društva i privrede Republike Srbije.

2. PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA

2.1. SAŽETAK NALAZA VREDNOVANJA PRETHODNE STRATEGIJE

Evaluacija Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine pokazala je da je planirano povećanje broja istraživača i jačanje istraživačkih karijera ostvareno jer je zabeležen rast broja zaposlenih istraživača, uključujući visoko učešće žena. U odnosu na pitanje međunarodne saradnje i integracije u istraživački prostor EU, planirano učešće u programima EU (Horizont Evropa, COST, EUREKA) je ostvareno, kroz povećano učešće i vidljivost Srbije u evropskim istraživačkim programima.

Ukupni efekti Strategije, razvrstani po pozitivnim i ograničenim efektima, su:

pozitivni efekti: rast budžetskih izdvajanja, jačanje istraživačke baze, bolja međunarodna integracija; ograničeni efekti: slabiji uticaj na privredne inovacije, nedovoljna komercijalizacija rezultata istraživanja, izostanak sistematske završne evaluacije.

Opšti zaključak je da je prethodna strategija doprinela stabilizaciji i jačanju sistema nauke, ali nije u potpunosti ostvarila ambiciozne ciljeve transformacije u inovaciono vođenu ekonomiju. Ključni strukturni ciljevi su delimično ostvareni, dok su operativni ciljevi (ljudski resursi, programi) u većoj meri ispunjeni, s tim što se konstatuje da su u periodu trajanja te strategije nastupile i nepredviđene spoljne okolnosti kao što je Pandemija COVID-19 koja je dodatno usložila postojeće izazove.

2.2. PLANSKA DOKUMENTA

2.2.1. Nacionalni pravni okvir i razvojne strategije u Republici Srbiji

Za izradu ove strategije relevantna su sektorska i međusektorska planska dokumenta koja doprinose razvoju nauke i tehnologije u Republici Srbiji. Okvir za njeno donošenje sadržan je kako u nacionalnim pravnim aktima i planskim dokumentima, tako i u međunarodnim planskim dokumentima.

Zakonodavni okvir relevantan za donošenje Strategije definisan je Zakonom o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS”, br. 49/19 i 108/25), Zakonom o fondu za nauku Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 95/18), Zakonom o inovacionoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 129/21) i Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18). Osim zakona, nacionalni okvir za donošenje Strategije uključuje i sledeće strateške dokumente: Strategiju pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine („Službeni glasnik RS”, br. 21/20 i 96/23), Strategiju razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 5/25), Strategiju razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 63/21), Strategiju industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 35/20), Strategiju za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 9/23), Reformsku agendu Republike Srbije za period od 2024. do 2027. godine i Strategije i planski dokumenti Ministarstva rudarstva i energetike.

Prilikom izrade Strategije uzeti su u obzir i strateški i normativni dokumenti od značaja za sistem nacionalne bezbednosti i odbrane, naročito Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 94/19), Strategija odbrane Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 94/19) i Zakon o odbrani („Službeni glasnik RS”, br. 116/07, 88/09, 88/09 – dr. zakon, 104/09 – dr. zakon, 10/15 i 36/18), u delu koji se odnosi na razvoj naučnoistraživačkih, tehnoloških i inovacionih kapaciteta od značaja za sistem odbrane Republike Srbije.

Tokom perioda primene Strategije obezbediće se njena kontinuirana usklađenost sa važećim nacionalnim i međunarodnim strateškim i planskim dokumentima. U slučaju donošenja novih ili revizije postojećih strateških dokumenata, aktivnosti i mere predviđene ovom strategijom usklađivaće se sa novim strateškim okvirom, u skladu sa propisanim mehanizmima praćenja i revizije, radi obezbeđivanja kontinuiteta i doslednosti u sprovođenju javnih politika.

Ciljevi realizacije naučnoistraživačke delatnosti propisani su članom 8. Zakona o nauci i istraživanjima, i podrazumevaju:

– stvaranje novih znanja radi podsticanja društvenog, tehnološkog, kulturnog, umetničkog i ekonomskog razvoja, povećanja društvenog proizvoda i podizanja standarda građana i kvaliteta života;

– očuvanje i unapređenje opšteg fonda znanja, kao uslova za razumevanje, jačanje i doprinos svetskim razvojnim procesima;

– unapređenje ukupnih naučnoistraživačkih kapaciteta (ljudskih resursa i institucija);

– podizanje opšteg nivoa tehnologija u privredi i obezbeđivanje konkurentnosti robe i usluga na domaćem i svetskom tržištu;

– jačanje međunarodne naučne saradnje i doprinos u regionalnom, evropskom i globalnom istraživačkom prostoru;

– podrška stvaranju inovacija za privredu, transferu tehnologija i jačanju inženjerskih kapaciteta sa ciljem stvaranja inovacija za privredu, transferu tehnologija i jačanju inženjerskih kapaciteta sa ciljem stvaranja komparativnih prednosti na globalnom tržištu i promocija preduzetništva;

– unapređenje i širenje kulturnog i umetničkog ambijenta i stvaralačkog obrazovanja, sa ciljem očuvanja i afirmacije nacionalnog identiteta kao dela civilizacijske baštine i sistemsko podsticanje saradnje između institucija, kao i mobilnost istraživača, odnosno istraživačkog i administrativnog osoblja u okviru srpskog, regionalnog, evropskog i globalnog istraživačkog prostora.

Članom 10. Zakona o nauci i istraživanjima propisano je da strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije donosi Vlada radi planiranja i ostvarivanja dugoročnih strateških ciljeva, prioriteta i pravaca naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, na osnovu predloga ministarstva nadležnog za naučnoistraživačku delatnost i u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem.

Zakon o nauci i istraživanjima u članu 11. stav 1. propisuje da se „Strategija usaglašava sa strategijom opšteg privrednog i društvenog razvoja Republike Srbije, kao i drugim nacionalnim, regionalnim i evropskim strategijama, uključujući i strategiju kojom se utvrđuju prioritetne oblasti pametne specijalizacije”.

Članom 11. stav 2. Zakona o nauci i istraživanjima definisan je sadržaj Strategije:

– stanje u oblasti naučnoistraživačke delatnosti;

– ciljevi koji se u oblasti nauke i tehnološkog razvoja žele postići na nivou Republike Srbije;

– prioriteti i pravci naučnog i tehnološkog razvoja;

– ciljana sredstva za nauku i istraživanja, koja se izdvajaju iz budžeta i privrede, izražena kao procenat bruto nacionalnog dohotka Republike Srbije;

– naučne oblasti i uže naučne discipline kao i interdisciplinarni i multidisciplinarni pravci koje treba posebno razvijati i materijalno podržavati radi dostizanja ciljeva u razvoju Republike Srbije;

– prioritetne potrebe u naci i tehnološkom razvoju i prioriteti ulaganja u naučnoistraživačke programe;

– materijalni i sistemski preduslovi za realizaciju Strategije;

– dinamika i faze realizacije;

– mere za sprovođenje Strategije i upravljanje njenom realizacijom;

– drugi elementi od značaja za sprovođenje Strategije, kao i

– prioriteti za koordinaciju rada Fonda za nauku Republike Srbije i mreže institucija.

Istim zakonom, u članu 12. propisano je da se opšti interes u naučnoistraživačkoj delatnosti ostvaruje putem programa institucionalnog finansiranja i drugih programa od opšteg interesa u skladu sa zakonom, kao i putem projektnog finansiranja preko Fonda za nauku Republike Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad tog fonda. Članom 3. Zakona o fondu za nauku propisano je da se naučnoistraživačke i razvojne aktivnosti realizuju preko naučnih, tehnoloških i razvojnih programa u okviru kojih se realizuju projekti, radi ostvarivanja ciljeva sadržanih u strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Istom odredbom je predviđeno da se finansiranje projekata sprovodi na način kojim se obezbeđuje konkurentnost i kvalitet rezultata, efikasnost primene istraživanja, otvorenost i dostupnost rezultata programa i projekata, kao i razvoj naučnih kadrova, integraciju u međunarodne naučne i tehnološke projekte i sisteme, saradnja sa naučnom dijasporom, privrednim sektorom i uređivanje svojinskih prava na rezultatima istraživanja, zaštita intelektualne svojine i autorskih prava, kao i zaštitu podataka.

Zakonom o inovacionoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 129/21) uređuju se ciljevi i organizacija primene naučnih saznanja, tehničkih i tehnoloških znanja i pronalazaštva u funkciji unapređenja proizvoda, procesa i usluga kao pokretača razvoja Republike Srbije, a posebno subjekti nacionalnog inovacionog sistema, organizacija i nadležnost Fonda za inovacionu delatnost, finansiranje inovacione delatnosti i ekonomske podsticajne mere i registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema. Inovacionim politikama koje su sadržane u dokumentima javne politike, a koje Vladi predlaže Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku delatnost, tehnološki razvoj i inovacioni sistem, obezbeđuju se sistemski uslovi za stvaranje, razvoj i primenu inovacija. Ovo ministarstvo odgovorno je za utvrđivanje i realizaciju inovacionih politika, podsticanje razvoja inovacione delatnosti, transfera znanja i tehnologija u privredu, kao i za razvoj i unapređenje nacionalnog inovacionog sistema u Republici Srbiji.

Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) uređuje se planski sistem Republike Srbije, odnosno upravljanje sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje, vrste i sadržina planskih dokumenata koje u skladu sa svojim nadležnostima predlažu, usvajaju i sprovode svi učesnici u planskom sistemu, međusobna usklađenost planskih dokumenata, postupak utvrđivanja i sprovođenja javnih politika i obaveza izveštavanja o sprovođenju planskih dokumenata, kao i shodna primena obaveze sprovođenja analize efekata na propise i na vrednovanje učinka tih propisa. Članom 13. Zakona o planskom sistemu definisano je da strategija, po pravilu, ima jedan opšti cilj i do pet posebnih ciljeva koji doprinose ostvarenju tog opšteg cilja, pri čemu se mora posebno voditi računa da ciljevi budu jasno određeni, merljivi, prihvatljivi, realni i vremenski određeni. Istim članom se definiše obavezna sadržina strategije koja mora imati sledeće elemente: viziju, pregled i analizu postojećeg stanja, opšte i posebne ciljeve, mere za postizanje opštih i posebnih ciljeva, ključne pokazatelje učinka na nivou ciljeva i mera, institucionalni okvir za praćenje sprovođenja i vrednovanje učinka strategije.

Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji od 2020. do 2027. godine

Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine usvojena je radi usmeravanja ekonomskog, naučno-tehnološkog i inovacionog razvoja Srbije ka društvu zasnovanom na znanju. Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine definiše ciljeve tako da kroz proces pametne specijalizacije usmerava razvoj Republike Srbije ka tome da bude prepoznata kao zemlja pametnih i kreativnih ljudi, visokokonkurentna u svetu po svojim proizvodima i uslugama koji su rezultat inovacija izgrađenih na znanju, kreativnosti i partnerstvima u oblastima: održive visokotehnološke proizvodnje hrane; sofisticiranih softverskih rešenja za globalno tržište; proizvodnih procesa i mašina budućnosti; kreativnih rešenja; sa visokim stepenom međusektorski integrisanih industrijskih i poslovnih rešenja i inovacija.

Ovim dokumentom identifikovane su prioritetne oblasti u kojima zemlja ima konkurentnu prednost, kao što su informaciono-komunikacione tehnologije, hrana za budućnost, kreativne industrije i mašine / proizvodni procesi budućnosti.

U okviru prioritetnih domena Strategije pametne specijalizacije poseban značaj imaju održivo stočarstvo, akvakultura, proizvodnja bezbedne hrane i hrane za životinje i razvoj bioekonomije. Ove oblasti oslanjaju se na naučnoistraživačke kapacitete u veterinarskoj medicini, zdravlju životinja, epizootiologiji, zoonozama, biosigurnosti, antimikrobnoj rezistenciji i bezbednosti hrane, koji predstavljaju važnu osnovu za razvoj inovacija, jačanje konkurentnosti i unapređenje koncepta „Jedno zdravlje” (One Health).

Strategija predviđa angažovanje visokoobrazovanih, kreativnih i inovativnih pojedinaca kroz partnerstvo nauke, privrede, države i društva. Ona teži uspostavljanju konkurentne privrede na međunarodnom nivou, zasnovane na proizvodima i uslugama znanja. Dokument je izrađen prema metodologiji „umrežavanja” naučne zajednice, tehnoloških parkova i privrede.

Strategija utvrđuje pet posebnih strateških ciljeva: usmeravanje naučnoistraživačkih aktivnosti ka prioritetima 4S modela (nauka, tehnologija, kreativnost, konkurentnost); jačanje saradnje između aktera četvorostrukog heliksa (nauka–privreda–država–društvo); razvoj obrazovanja orijentisanog ka inovacijama i preduzetništvu; digitalizaciju i optimizaciju poslovnih procesa radi povećanja efikasnosti i transparentnosti; kao i internacionalizaciju privrede putem integracije u regionalne i globalne lance vrednosti. Na taj način, Strategija predstavlja ključni instrument za transformaciju Srbije u društvo zasnovano na znanju i inovacijama.

Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine

Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine ima za cilj ubrzanje razvoja nacionalnih resursa za veštačku inteligenciju u privredi i obrazovanju, uz dostupnost za sve građane. Ova strategija predstavlja dokument koji postavlja okvir za razvoj i primenu veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine. Ona proizlazi iz ranijih aktivnosti u ovoj oblasti i ima za cilj da pozicionira Srbiju kao regionalnog lidera u IT i AI tehnologijama. U dokumentu se naglašava ulaganje u infrastrukturu, obrazovanje, inovacije i zakonodavni okvir. Strategija predviđa primenu veštačke inteligencije u javnom sektoru, kao i podsticanje privatnog razvoja tehnologija.

Ona predviđa primenu veštačke inteligencije u naučnim istraživanjima i visokom obrazovanju, integrišući je u različite naučne discipline i podržavajući razvoj talentovanih pojedinaca. Ključni uspeh vidi se u jačanju upravljanja istraživačkim institutima i akademskim institucijama, kao i u formiranju ekosistema koji omogućava saradnju između akademskih institucija i privrede, podstičući inovacije i komercijalizaciju. Strategija uključuje finansiranje i razvoj naučnoistraživačkih projekata u oblasti veštačke inteligencije, posebno osnovnih istraživanja, i podršku istraživačima za globalno priznanje, kao i implementaciju specijalizovanih kurseva na univerzitetima i u istraživačkim institucijama.

U Strategiji razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine ističe se značaj realizacije naučnoistraživačkih projekata u oblasti inovacija, infrastrukture i osnovnih i primenjenih istraživanja. Osnovne tematske oblasti su: opšta veštačka inteligencija (General artificial intelligence), mašinsko učenje (Machine learning), obrada prirodnog jezika (Natural language processing), planiranje (Planning), razumevanje znanja (Knowledge reasoning), računarski vid i govorna komunikacija (Computer vision and speech communication), inteligentni sistemi (Intelligent systems).

Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine

Integracija obrazovanja i nauke predstavlja ključni preduslov za inovativan, održiv i konkurentan razvoj. Obrazovanje stvara kapacitete i ljudske resurse, dok nauka proizvodi nova znanja, tehnologije i rešenja za privredne i društvene izazove. Zbog toga su saradnja i koordinacija između ministarstva nadležnog za obrazovanje i ministarstva nadležnog za nauku, tehnološki razvoj i inovacije od suštinske važnosti. Posebno značajnu ulogu u tom procesu ima treći nivo studija, doktorske akademske studije, koji predstavlja simbiozu obrazovnog sistema i naučnoistraživačkog rada i predstavlja ključnu tačku susreta obrazovanja i nauke.

Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine usvojena je radi unapređenja kvaliteta, relevantnosti i efikasnosti obrazovno-vaspitnog sistema. Dokument naglašava potrebu da obrazovanje odgovori promenama na tržištu rada i razvoju kompetencija učenika i budućih studenata. On takođe uvažava specifičnosti učenika sa smetnjama u razvoju i pripadnika nacionalnih manjina. Strategija predviđa da više dece bude obuhvaćeno obrazovanjem, i usavršavanje nastavnog osoblja i unapređenje infrastrukture. Određuje okvir za obrazovanje orijentisano ka inovacijama i preduzetničkom duhu.

Vizija razvoja obrazovanja i vaspitanja ove strategije stavlja akcenat na spremnost svake zemlje za što uspešnije savladavanje budućih izazova, kao i ubrzani tehnološki razvoj. U ovoj strategiji prepoznate su potrebe za usaglašavanjem politika u obrazovanju sa naučnim, tehničkim, tehnološkim i održivim razvojem i savremenim kretanjima u društvu i ekonomiji. Vizija Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine naglašava spremnost zemlje da uspešno odgovori na buduće izazove i tehnološki napredak. Ova strategija prepoznaje potrebu za usklađivanjem obrazovnih politika sa naučnim, tehnološkim i održivim razvojem, kao i sa savremenim tokovima u društvu i ekonomiji.

Za ostvarenje vizije ove strategije neophodno je razvijati kulturu celoživotnog učenja, kao i transformisati procese učenja i podučavanja u pravcu razvoja kritičkog mišljenja, medijske i informatičke pismenosti. Obrazovanje mora biti usklađeno sa najnovijim naučnim i tehnološkim dostignućima, održivim razvojem i participativnošću na svim nivoima obrazovnog procesa.

Jedna od mera u okviru Strategije je razvoj i primena modela finansiranja koji podstiče kvalitet visokog obrazovanja, kao i efikasnost i uspešnost studiranja. Kao ključni pokazatelj ovog modela predviđen je procenat nastavnika, istraživača i saradnika koji su uključeni u istraživačke projekte, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou, kroz novi sistem finansiranja.

Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine

Strategija industrijske politike Republike Srbije u vidu političkog okvira usmerena je ka razvoju industrije u periodu od 2021. do 2030. godine. Ona ima za cilj transformaciju industrijske strukture Srbije, povećanje konkurentnosti i izvozne orijentacije industrijskih subjekata. U fokusu su tehnološki napredni sistemi, integracija u globalne lance vrednosti i podsticanje inovacija u industrijskim procesima. Ona je deo šireg plana da se industrija razvije u visokotehnološku, održivu i konkurentnu privrednu granu.

Strategija industrijske politike Republike Srbije za period od 2021. do 2030. godine prepoznala je kao jedan od ključnih strateških izazova povećanu potrebu za razvojem nauke i istraživačko-razvojne izvrsnosti, sa ciljem stvaranja i komercijalizacije konkurentnih inovativnih proizvoda i usluga, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. Kao odgovor na ovaj izazov, strateški posebni cilj 2 fokusiran je na razvoj industrije zasnovane na inovacijama i naprednim tehnološkim procesima. Ovaj cilj će se realizovati, između ostalog, kroz meru 2.1. – Podsticanje industrijskih subjekata za razvoj inovativnih rešenja putem projekata saradnje sa naučnoistraživačkom zajednicom, kao i meru 2.3. – Podrška razvoju i unapređenju proizvodnih procesa kroz projekte industrijske institucionalne infrastrukture, sa posebnim fokusom na podršku projektima institucionalne infrastrukture.

Strategija za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine

Strategija za mlade do 2030. godine usvojena je kao okvir za omladinsku politiku Republike Srbije, koji obuhvata različite aspekte položaja mladih u društvu. Predviđa standardizaciju lokalnih politika za mlade i mehanizme međusektorske saradnje koji omogućavaju povećanu podršku mladima. Ona teži boljem uključivanju mladih u procese donošenja odluka, razvoju njihovog potencijala i stvaranju uslova za njihovo održivo učešće u društvu. Strategijom za mlade u Republici Srbiji predviđena je mera 4.1. – Podrška razvoju mladih talenata, koja ima za cilj promociju Fonda kao mehanizma za povećanje motivacije mladih u oblastima nauke i umetnosti. Međusektorska saradnja i koordinacija na svim nivoima podrazumevaju podršku jačanju svesti o značaju mladih, kroz koordinirani razvoj i praćenje omladinske politike, sa posebnim akcentom na prepoznavanje mladih kao važnog društvenog resursa. Vlada Republike Srbije osnovala je Fond za mlade talente kako bi podstakla izuzetna postignuća mladih i njihov profesionalni razvoj. Fond godišnje finansijski podržava više od 3.500 srednjoškolaca i studenata, pružajući im mogućnosti za stručne prakse i zapošljavanje. Razvoj naučnoistraživačkog i inovacionog sistema u značajnoj meri zavisi od kontinuirane obnove, razvoja i proširenja istraživačkog kadra. Strategija prepoznaje značaj mladih istraživača kao nosilaca budućeg razvoja nauke i inovacija i usmerena je ka stvaranju uslova za njihovo uključivanje u naučnoistraživački rad, profesionalni razvoj i dugoročno zadržavanje u sistemu. U tom cilju, posebna pažnja biće posvećena razvoju mehanizama za kontinuirano zapošljavanje mladih istraživača, unapređenju njihovih karijernih perspektiva, podsticanju nezavisnog istraživačkog rada i uspostavljanju dugoročne kadrovske politike u naučnoistraživačkom sektoru.

Reformska agenda Republike Srbije za period od 2024. do 2027. godine

Reformska agenda predstavlja značajan strateški dokument koji uređuje međudržavne sporazume, projekte i reformske mere u periodu od 2024. do 2027. godine. Ona obuhvata različite sektore javne uprave, finansija i privrede i ima cilj da uskladi mere sa strateškim i međunarodnim okvirima. Agenda omogućava praćenje i koordinaciju reformskih aktivnosti između institucija i donosioca politika. Takođe postavlja osnovu za primenu strukturnih i sistemskih izmena kroz projekte i sporazume sa međunarodnim partnerima.

Reformskom agendom Republike Srbije za period od 2024. do 2027. godine, u okviru politike razvoja poslovnog okruženja i privatnog sektora, predviđena je Reforma 6.2.2: Dalji razvoj naučnog i inovacionog ekosistema za ekonomiju zasnovanu na znanju. Cilj ove mere je jačanje inovacionog ekosistema kroz povećanje broja finansiranih istraživača i inovatora u nacionalnom inovacionom sistemu, kao i kroz povećanje registra subjekata na portalu e-Inovacije. Ova mera teži jačanju konkurentnosti kroz povećanje privatnih investicija u istraživanje i inovacije, koje bi do kraja 2026. godine trebalo da dostignu 50% ukupnih izdataka namenjenih u te svrhe.

Strategije i planska dokumenta u oblasti energetike i klimatskih promena

Ministarstvo rudarstva i energetike izradilo je Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije za period od 2025. do 2040. godine, sa projekcijom do 2050. godine, Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine („Službeni glasnik RS”, broj 94/24), Plan pravedne energetske tranzicije Republike Srbije do 2030. godine1 (u daljem tekstu: Plan), Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije za period do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine (u daljem tekstu: Integrisani plan) („Službeni glasnik RS”, broj 70/24), dok je Ministarstvo zaštite životne sredine izradilo Strategiju niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine2.

U Strategiji upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije za period od 2025. do 2040. godine, sa projekcijom do 2050. godine navedene su mineralne sirovine (metalične, nemetalične i energetske) kojima Srbija raspolaže i koje pružaju mogućnost za eksploataciju.

U Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine zadaci koji predstoje da bi se postigla održiva energetika jesu: povećanje energetske efikasnosti, veće korišćenje obnovljivih izvora energije, zaštita životne sredine i smanjenje uticaja na klimatske promene. U ovoj strategiji predlaže se „jačanje naučnoistraživačkog potencijala u oblasti vodoničnih tehnologija”, te „raspoloživa domaća sredstva treba ciljano usmeravati u one projekte koji kreiraju novu kariku u lancu vrednosti vodonika i smanjuju zavisnost od uvoznih tehnologija”.

U Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Republike Srbije za period do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine, navodi se: „Istraživanje, inovacije i konkurentnost predstavljaju posebnu oblast koja se odnosi na cilj da se pokaže posvećenost zemlje pružanju podrške inovacijama u oblasti razvoja niskougljeničnih tehnologija i čistih energetskih tehnologija”, a to je „prilika da se unapredi konkurentnost nacionalne privrede, a time i pokretači privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta”.

Predviđa se istraživanje, razvoj i primena naprednih tehnologija skladištenja energije, uključujući skladištenje električne i toplotne energije, sa ciljem povećanja energetske efikasnosti, dostupnosti, otpornosti i bezbednosti energetskih sistema, uz smanjenje troškova primene. Posebna pažnja biće usmerena na razvoj rešenja koja doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanju uticaja klimatskih promena u urbanim sredinama, uključujući posledice kao što su povećanje učestalosti i intenziteta toplotnih talasa, ekstremnih temperatura, perioda suše, intenzivnih padavina i poplava, kao i povećano opterećenje energetskih sistema usled promena u potrebama za grejanjem i hlađenjem. U tom kontekstu, podržaće se i razvoj tehnologija za reciklažu materijala i ponovnu upotrebu energije, kao i inovativnih tehnologija za skladištenje i/ili ponovnu upotrebu ugljen-dioksida.

Strategija nauke treba da definiše istraživačke potrebe u uslovima različitih scenarija razvoja energetskog sistema. Formulacije o budućem korišćenju pojedinih goriva, cenama ugljenika ili pojedinačnim investicijama ne treba predstavljati kao unapred utvrđene činjenice, već kao scenarije koji se analiziraju primenom transparentnih tehno-ekonomskih i ekoloških metodologija

U Strategiji niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. sa projekcijama do 2050. godine postavljeni su uslovi koje je potrebno da Republika Srbija ispuni do 2030. godine, jer se na to obavezala Sporazumom iz Pariza. U skladu sa Sporazumom iz Pariza i kroz ažurirani Nacionalno utvrđeni doprinos (NDC), Republika Srbija je preuzela obavezu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 13,2% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 2010. godine (odnosno 33,3% u odnosu na 1990. godinu), uz cilj smanjenja od 40,1% do 2035. godine u odnosu na 1990. godinu.

2.2.2. Međunarodni okvir za donošenje Strategije

Strategija je zasnovana na smernicama iz globalnih, evropskih i regionalnih strateških dokumenata i inicijativa u oblasti nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Usklađena je sa savremenim trendovima u domenu zelene transformacije, digitalizacije, otvorene nauke i veštačke inteligencije. Pored toga, Strategija je utemeljena na međunarodnim principima naučnoistraživačke etike, inkluzivnosti, zaštite životne sredine, očuvanja kulturne baštine i društveno-ekonomske održivosti.

Agenda Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine definisala je 17 ciljeva održivog razvoja koji predstavljaju globalni plan za ostvarivanje ravnoteže između privrednog rasta, socijalne inkluzije i zaštite životne sredine.1 Ova agenda naročito ističe nauku i tehnološki razvoj kao ključne alate za rešavanje globalnih izazova poput siromaštva, nejednakosti, klimatskih promena, degradacije životne sredine, kao i za uspostavljanje mira i pravde. Konkretno, Cilj 9 (Industrija, inovacije i infrastruktura) naglašava važnost inovacija i izgradnje infrastrukture za podsticanje održivog razvoja. Agenda takođe naglašava potrebu za povećanjem ulaganja u istraživanje i razvoj i promoviše nauku i obrazovanje kao suštinske elemente za postizanje održivog razvoja.

U okviru Agende 2030 uspostavljen je Mehanizam za prenošenje tehnologija koji treba da omogući korišćenje nauke, tehnologije i inovacija za postizanje ciljeva održivog razvoja. Ovaj mehanizam je osmišljen radi unapređenja saradnje između država članica, međunarodnih organizacija, privatnog i civilnog sektora, kao i drugih zainteresovanih strana. Glavni instrumenti u Mehanizmu prenošenja tehnologija su mape puta i akcioni planovi za usmeravanje nauke, tehnologije i inovacija ka ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.2

Republika Srbija je jedna od pet država koje su od 2019. godine uključene u globalni pilot program Ujedinjenih nacija za izradu nacionalne mape puta „Nauka, tehnologija i inovacije za dostizanje ciljeva održivog razvoja”, koja je u slučaju naše zemlje bazirana na proširenom okviru Strategije pametne specijalizacije.

Na inicijativu Republike Srbije, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2023. godine usvojila rezoluciju „Međunarodna decenija nauka za održivi razvoj: 2024–2033”3 Rezolucija potvrđuje ključnu ulogu nauke u rešavanju globalnih izazova, postizanju održivog razvoja i stvara platformu za saradnju različitih zainteresovanih strana u ostvarivanju ciljeva održive budućnosti.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u svom pristupu naučno-tehnološkoj politici naročito ističe značaj sledećih elemenata: obrazovana i kvalifikovana radna snaga, povoljno poslovno okruženje, efikasan sistem za stvaranje i širenje znanja i razvoj javnih politika u ovoj oblasti.4 Imajući u

––––––––

1 United Nations (2015). Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development. https://sustainabledevelopment.un.org/content/documents/21252030%20Agenda%20for%20Sustainable%20Development% 20web.pdf

2 United Nations (2018). Science, Technology and Innovation for the SDGs Roadmaps – Framework and Working Method. IATT Policy brief No. 1. https://sdgs.un.org/sites/default/files/2021-05/Policy%20Brief%20No%201%20-%20STI%20for%20SDGs%20Roadmaps-%20Sep%202018.pdf

3 Resolution adopted by the General Assembly on 25 August 2023 [without reference to a Main Committee (A/77/L.100)] 77/326. International Decade of Sciences for Sustainable Development, 2024–2033, https://docs.un.org/en/A/RES/77/326

4 OECD (2015). The Innovation Imperative: Contributing to Productivity, Growth and Well-Being, OECD Publishing, Paris. https://doi.org/10.1787/9789264239814-en

vidu aktuelne globalne trendove, OECD ukazuje na neophodnost oblikovanja naučno-tehnološke politike u skladu sa zahtevima koje nameću klimatske promene, digitalna transformacija, geopolitičke tenzije i strateška konkurencija u novim tehnologijama.5 Novi pristup naučno-tehnološkoj politici obuhvata kreiranje i sprovođenje inicijativa koje će pokrenuti pozitivne društveno-ekonomske transformacije. U tom kontekstu, OECD utvrđuje pravce za usmeravanje naučno-tehnoloških politika ka omogućavanju transformativnih promena. Ove politike treba da budu usmerene na rešavanje društvenih i ekonomskih izazova, zasnovane na široko prihvaćenim vrednostima, orijentisane ka širenju inovacija, aktivne u promovisanju postupnog napuštanja zastarelih tehnologija, koordinisane na više nivoa, i dovoljno agilne i eksperimentalne kako bi se prilagodile novim izazovima.6

[…] Tekst je skraćen; ceo akt je na originalu u Službenom glasniku.