UREDBA o izmenama Uredbe o klasama putničkih brodova

Na osnovu člana 28. stav 4. Zakona o pomorskoj plovidbi („Službeni glasnik RS”, br. 87/11, 104/13, 18/15, 113/17 – dr. zakon i 83/18) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon),

Vlada donosi

UREDBU

o izmenama Uredbe o klasama putničkih brodova

Član 1.

U Uredbi o klasama putničkih brodova („Službeni glasnik RS”, broj 96/18), u članu 19. stav 1. menja se i glasi:

„Ova uredba je usklađena sa svim načelima i bitnim zahtevima iz Direktive 2009/45/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 6. maja 2009. o bezbednosnim pravilima i normama za putničke brodove, Direktive Komisije 2010/36/EU od 1. juna 2010. o izmeni Direktive 2009/45/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o bezbednosnim pravilima i normama za putničke brodove, Direktive Komisije (EU) 2016/844 od 27. maja 2016. o izmeni Direktive 2009/45/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o bezbednosnim pravilima i normama za putničke brodove, Direktive (EU) 2017/2108 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. novembra 2017. o izmeni Direktive 2009/45/EZ o bezbednosnim pravilima i normama za putničke brodove, Delegirane uredbe Komisije (EU) 2020/411 od 19. novembra 2019. o izmeni Direktive 2009/45/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o bezbednosnim pravilima i normama za putničke brodove, u vezi bezbednosnih zahteva za putničke brodove u domaćoj plovidbi i Delegirane uredbe Komisije (EU) 2022/1180 od 11. januara 2022. o ispravci Direktive 2009/45/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o bezbednosnim pravilima i normama za putničke brodove.”.

Član 2.

Prilog 1. – Bezbednosni uslovi za nove i postojeće putničke brodove u domaćoj plovidbi, koji je odštampan uz Uredbu o klasama putničkih brodova („Službeni glasnik RS”, broj 96/18) i čini njen sastavni deo, zamenjuje se novim Prilogom 1. – Bezbednosni uslovi za nove i postojeće putničke brodove u domaćoj plovidbi, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 3.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 110-9144/2026

U Beogradu, 8. septembra 2026. godine

Vlada

Predsednik,

prof. dr Đuro Macut, s.r.

PRILOG 1.

BEZBEDNOSNI USLOVI ZA NOVE I POSTOJEĆE PUTNIČKE BRODOVE U DOMAĆOJ PLOVIDBI

DEO 1. BEZBEDNOSNI USLOVI ZA NOVE I POSTOJEĆE PUTNIČKE BRODOVE KOJIMA JE KOBILICA POLOŽENA ILI KOJI SU BILI U SLIČNOJ FAZI GRADNJE PRE 19. SEPTEMBRA 2021. GODINE U DOMAĆOJ PLOVIDBI

POGLAVLJE IOPŠTE ODREDBE

1. Deo 1. primenjuje se na nove i postojeće putničke brodove kojima je kobilica položena ili koji su bili u sličnoj fazi gradnje prije 19. septembra 2021. godine.

4. Postojeći brodovi klase C i D ne moraju ispunjavati zahteve pravila iz poglavlja II-1. i II-2. ovog odeljka pod uslovom da priznata organizacija garantuje da su u skladu s nacionalnim propisima i da ti propisi obezbeđuju jednak nivo bezbednosti kao i oni koji se primenjuju na nove brodove klasa C i D ili postojeće brodove klase B.

6. Brodovi klase D čije se putovanje ne proteže izvan morskog područja A 1, u skladu s definicijom iz pravila IV/2.12 SOLAS Konvencije 1974., ne moraju ispunjavati zahteve o obaveznoj pomorskoj opremi iz poglavlja IV. SOLAS Konvencije 1974., ali moraju ispunjavati odredbe iz poglavlja IV. ovog Priloga.

7. Odredbe o vidljivosti sa zapovedničkog mosta iz pravila V/22 SOLAS Konvencije 1974. primenjuju se, koliko je to izvodljivo i opravdano, i na brodove čija je dužina manja od 55 m, pri čemu je „dužina” u skladu sa definicijom iz pravila V/2 SOLAS Konvencije 1974.

8. Uvek kada se u ovom Prilogu za postojeće brodove zahteva primena neke od rezolucija IMO-a, brodovi izgrađeni u razdoblju od najviše dve godine posle donošenja te rezolucije IMO-a ne moraju da primenjuju tu rezoluciju, pod uslovom da primenjuju odgovarajuće prethodne rezolucije, ako postoje.

10. Navođenje reči „pravilo…” iza nekih naslova pravila u ovom Prilogu odnosi se na pravila SOLAS Konvencije 1974, sa izmenama i dopunama, na kojima se baziraju pravila iz ovog Priloga, i to:

1) Poglavlje II-1: deo A-1 se odnosi na SOLAS Konvenciju uključujući izmene iz 2006. godine;

2) Poglavlje II-1: deo A i B se odnosi na SOLAS Konvenciju uključujući izmene iz 1996/1998 godine;

3) Poglavlje II-2: deo A, pravila 1. i 2. se odnosi na SOLAS Konvenciju uključujući izmene iz 1999/2000 godine. Pravilo 1.3 odnosi se na deo F (Mogućnost drukčijeg izvođenja broda i uređaja) izmenjenog poglavlja II-2 (izmene iz 2000. godine) SOLAS Konvencije 1974, za nove brodove izgrađene 1. januara 2003. godine ili kasnije. Poglavlje II-2: deo A, pravila 3-16 i deo B, pravila 1-18 odnosi na SOLAS Konvenciju uključujući izmene iz 1996/1998 godine.

4) Poglavlje III odnosi se na izmene SOLAS Konvencije iz 96/98 i izmene iz 2001–2003. godine

11. Odredbe koje se primenjuju na brodove klase A nalaze se u:

poglavlju II-1/A-1, pravilu II-1/A-1,

poglavlju II-1/B-2, pravilima II-1/B-2/1, II-1/B-2/23, II-1/B-2/24,

poglavlju II-1/C, pravila II-1/C/1, II-1/C/3, II-1/C/16,

poglavlju II-2/A, pravila II-2/A/4, II-2/A/9, II-2/A/12,

poglavlju II-2/B, pravilu II-2/B/6.

12. Odredbe koje se primjenjuju na ro-ro putničke brodove klase A:

poglavlje II-1/B, pravila II -1/B-2/17-2, II -1/B-2/20.

POGLAVLJE II-1KONSTRUKCIJA – PREGRAĐIVANJE I STABILITET, MAŠINE I ELEKTRIČNE INSTALACIJE

DEO AOPŠTE ODREDBE

1. Pravilo II-1/A/1: Definicije koje se odnose na deo B (pravilo 2)

NOVI BRODOVI KLASE B, C I D i POSTOJEĆI BRODOVI KLASE B:

1.1) Pregradna teretna linija je vodna linija koja se koristi za određivanje pregrađivanja broda.

1.2) Najviša pregradna teretna linija je vodna linija koja odgovara najvećem gazu dozvoljenom prema važećim odredbama o pregrađivanju.

2. Dužina broda je dužina merena između vertikale povučenih kroz krajnje tačke najviše pregradne teretne linije.

3. Širina broda je najveća širina između spoljnih ivica rebara, na najvišoj pregradnoj teretnoj liniji ili ispod nje.

4. Gaz je vertikalna udaljenost od teoretske osnovice na polovini dužine broda do odnosne pregradne teretne linije.

5. Nosivost je razlika u tonama između istisnine broda u vodi gustine 1,025, na teretnoj vodnoj liniji koja odgovara dodeljenom letnjem nadvođu i težine praznog broda.

6. Težina praznog broda je istisnina broda u tonama bez tereta, goriva, ulja za podmazivanje, balastne vode, slatke i pitke vode u tankovima, potrošnih zaliha, kao i putnika i posade i njihove imovine.

7. Pregradna paluba je najviša paluba do koje se prostiru poprečne vodonepropusne pregrade.

8) Granična linija urona je crta označena najmanje 76 mm ispod gornjeg ruba pregradne palube na boku broda.

9. Naplavljivost prostora je procenat zapremine tog prostora koji se može ispuniti vodom. Zapremina prostora koji se prostire iznad granične linije urona meri se samo do visine te linije.

10. Mašinski prostor se prostire od teoretske osnovice do granične linije urona i između krajnjih glavnih poprečnih vodonepropusnih pregrada koje ograničavaju prostorije u kojima se nalaze glavne i pomoćne pogonske mašine, kao i kotlovi koji služe za pogon broda.

11. Prostorije za putnike su prostorije koje su predviđene za smeštaj i potrebe putnika osim prostorija za prtljag, ostave, prostorija za zalihe i poštu.

12. Vodonepropusnost strukture znači sposobnost sprečavanja prolaska vode kroz strukturu u bilo kojem smeru pod delovanjem stuba vode koji bi mogao nastati u neoštećenom ili oštećenom stanju.

13. Vremenska nepropusnost znači da pri bilo kojem stanju mora voda neće prodrti u brod.

14. Ro-ro putnički brod je putnički brod sa ro-ro prostorima za teret ili prostorima posebne kategorije kao što je definisano u pravilu II-2/A/2.

2. Pravilo II-1/A/2: Definicije koje se odnose na delove C, D i E (pravilo 3)

NOVI BRODOVI KLASE B, C I D I POSTOJEĆI BRODOVI KLASE B:

1.1) Sistem upravljanja kormilarskim uređajem je uređaj za prenos naloga sa zapovedničkog mosta do kormilarskog uređaja. Sistemi upravljanja kormilarskim uređajem sastoje se od predajnika, prijamnika, hidrauličnih pumpi i njihovih motora, uređaja za upravljanje motorima, cevovoda i kablova.

1.2) Glavni kormilarski uređaj sastoji se od postrojenja, pokretača kormila, uređaja za pogon kormilarskog uređaja, ako postoje, i od pomoćne opreme i uređaja kojima se zakretni moment prenosi na struk kormila (npr. ruda kormila ili kvadrant), potrebnih za pokretanje kormila radi upravljanja brodom u redovnim uslovima rada.

2) Pogonska jedinica kormilarskog uređaja je:

(1) u slučaju električnog kormilarskog uređaja, elektromotor sa pripadajućom električnom opremom,

(2) u slučaju elektrohidrauličnog kormilarskog uređaja, elektromotor sa pripadajućom električnom opremom i priključenom pumpom,

(3) u slučaju ostalih hidrauličnih kormilarskih uređaja, pogonski motor i priključena pumpa.

3) Pomoćni kormilarski uređaj je uređaj koji nije deo glavnog kormilarskog uređaja, koji se koristi za kormilarenje brodom u slučaju kvara glavnog kormilarskog uređaja, ali ne obuhvata rudu kormila, kvadrant ili delove koji služe u istu svrhu.

4) Redovni radni i boravišni uslovi su uslovi u kojima brod u celini, mašine, službe, uređaji i pomoćna sredstva za pogon, sposobnost kormilarenja i bezbednu plovidbu, bezbednost od požara i naplavljivanja, unutrašnje i spoljne veze i signalizacija, sredstva za napuštanje prostorija i vitla čamaca za spasavanje u nuždi, kao i predviđeni uslovi boravka na brodu, ispravno rade i normalno funkcionišu.

5) Uslovi nužde su uslovi u kojima ne rade ispravno sve službe potrebne za ostvarivanje redovnih radnih i boravišnih uslova zbog prestanka rada glavnog izvora električne energije.

6) Glavni izvor električne energije je izvor namenjen napajanju glavne razvodne table preko koje se napajaju sve službe potrebne za održavanje broda u redovnim radnim i boravišnim uslovima.

7) Stanje broda bez pogona je stanje u kojem pogonski sistem, kotlovi i pomoćni uređaji ne rade zbog nestanka energije.

8) Glavna generatorska stanica je prostorija u kojoj se nalazi glavni izvor električne energije.

9) Glavna razvodna tabla je razvodna tabla koja se napaja direktno iz glavnog izvora električne energije, a namenjena je za snabdevanje električne energije brodskim službama.

10) Razvodna tabla u slučaju nužde je razvodna tabla koja se u slučaju kvara sistema glavnog izvora električne energije direktno napaja iz izvora električne energije za slučaj nužde ili kratkotrajnog izvora električne energije za slučaj nužde, a namenjena je za snabdevanje električne energije službama za rad u slučaju nužde.

11) Izvor električne energije u nuždi je izvor električne energije namenjen za napajanje razvodne table za nuždu u slučaju kvara glavnog izvora električne energije.

12) Maksimalna brzina u vožnji prema napred je najveća brzina koju, prema projektu, brod može održavati za vreme plovidbe pri najvećem gazu.

13) Maksimalna brzina u vožnji krmom je procenjena brzina koju brod može postići primenom maksimalne projektovane snage u vožnji krmom pri najvećem gazu.

14a) Mašinski prostori su svi mašinski prostori A kategorije i sve ostale prostorije u kojima se nalaze pogonske mašine, kotlovi, uređaji tečnog goriva, parni mašine i motori s unutrašnjim sagorevanjem, generatori i glavni električni uređaji, pumpne stanice za gorivo, rashladni uređaji, uređaji za postizanje stabiliteta, uređaji za ventilaciju i klimatizaciju te slične prostorije i prolazi do tih prostorija.

14b) Mašinski prostori A kategorije su prostorije i prolazi do tih prostorija u kojima se nalaze:

(1) motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji se koriste za glavni pogon, ili

(2) motori s unutrašnjim sagorevanjem koji se koriste u druge svrhe, kojima ukupna izlazna snaga iznosi najmanje 375 kW, ili

(3) kotao sa pogonom na tečno gorivo ili uređaj tečnog goriva.

15) Mašinski sistem za pokretanje je hidraulična oprema namenjena za pokretanje struka kormila, a sastoji se od pogonske jedinice ili jedinica kormilarskog uređaja, zajedno sa pripadajućim cevima i cevnim elementima kao i uređaja za pokretanje kormila. Mašinski sistemi za pokretanje mogu imati zajedničke mehaničke delove, tj. ruda, kvadrant i struk kormila ili delove koji služe istoj svrsi.

16) Upravljačke stanice su prostorije u kojima se nalaze brodski radio uređaji ili glavni navigacioni uređaji ili izvor energije u nuždi ili u kojima je glavni uređaj za registrovanje požara ili za upravljanje protivpožarnom opremom.

DEO A-1KONSTRUKCIJA BRODOVA

1. Pravilo II-1/A-1/1: Nova ugradnja materijala koji sadrže azbest (pravilo 3–5)

SVI BRODOVI

1) Ovo se pravilo primenjuje na materijale koji se upotrebljavaju za strukturu, mašine, električne instalacije i opremu koji su obuhvaćeni pravilima u ovom Prilogu.

2) Za sve brodove, zabranjena je nova ugradnja materijala koji sadrže azbest.

2. Pravilo II-1/A-1/2: Konstrukcijski nacrti koji se drže na brodu i na kopnu (pravilo 3–7)

BRODOVI KLASE B, C I D IZGRAĐENI 1. JANUARA 2012. GODINE ILI POSLE TOG DATUMA:

1) Komplet izvedenih („as built”) konstrukcijskih i drugih nacrta na kojima su prikazane sve naknadne strukturne izmene mora se nalaziti na brodovima izgrađenim 1. januara 2012. godine ili posle tog datuma.

2) Dodatni komplet tih nacrta mora se nalaziti u kompaniji na kopnu, kao što je utvrđeno u pravilu IX/1.2 SOLAS Konvencije 1974.

3) Odnosi se na cirkularno pismo IMO MSC/Circ.1135 o „Izvedenim (engl: as built) konstrukcijskim nacrtima koji se drže na brodu i na kopnu”.

3. Pravilo II-1/A-1/3: Oprema za tegljenje i vezivanje (pravilo 3–8)

BRODOVI KLASE B, C I D IZGRAĐENI 1. JANUARA 2012. GODINE ILI POSLE TOG DATUMA:

1) Brodovi moraju imati uređaje, opremu i elemente opreme sa dozvoljenim opterećenjem kako bi se omogućilo sigurno obavljanje svih postupaka tegljenja i veza, koji su povezani s redovnim radom broda.

2) Uređaji, oprema i elementi opreme predviđeni u skladu sa tačkom 1) ove tačke moraju zadovoljavati pravila za klasifikaciju utvrđene pravilima priznate organizacije ili jednako vrednim nacionalnim propisima.

3) Odnosi se na cirkularno pismo IMO MSC/Circ.1175 o „Preporukama o brodskoj opremi za tegljenje i vez”.

4) Na svakom elementu ili delu opreme predviđenom u skladu s ovim pravilom, moraju biti jasno označena ograničenja u vezi s njegovom sigurnom upotrebom, pri čemu treba uzeti u obzir čvrstoću kojom je pričvršćen za strukturu broda.

4. Pravilo II-1/A-1/4: Zaštita od buke (pravilo 3–12)

BRODOVI KLASE B, C I D IZGRAĐENI 1. JANUARA 2018. GODINE ILI POSLE TOG DATUMA:

1) Brodovi bruto tonaže 1.600 ili veće moraju biti izgrađeni na način kojim će se smanjiti nivo buke na brodu i zaštititi osoblje od buke u skladu s Pravilnikom IMO-a o nivou buke na brodovima, koji je rezolucijom MSC.337(91) doneo Komitet za pomorsku bezbednost i u skladu sa izmenama i dopunama koje donese IMO.

5. Pravilo II-1/A-1/5: Postupci tegljenja u slučaju nužde (pravilo 3–4) BRODOVI KLASE B

1. Za brodove treba da postoji predviđen postupak tegljenja u slučaju nužde, koji je specifičan za taj brod. Primerak tog postupka treba da se nalazi na brodu radi upotrebe u slučaju nužde, na osnovu postojećih rešenja i opremi koja je na raspolaganju na brodu.

2. Postupak (cirkularno pismo IMO MSC.1/Circ.1255 ” „Smernice za vlasnike/operatore za sastavljanje postupaka tegljenja u slučaju nužde”) uključuje:

1) nacrte palube na pramcu i krmi na kojima su prikazana mogući uređaji za tegljenje u nuždi;

2) popis opreme na brodu koja se može koristiti za tegljenje u nuždi;

3) sredstva i metode komunikacije;

4) primere postupaka kojima se olakšava priprema i sprovođenje operacija tegljenja u nuždi.

DEO BSTABILITET U NEOŠTEĆENOM STANJU, PREGRAĐIVANJE I STABILITET U OŠTEĆENOM STANJU

Deo B-1

Brodovi izgrađeni 1. januara 2009. godine ili nakon tog datuma – mogućnost primene Rezolucije MSC.216(82)

Brodovi klase B, C i D kojima je kobilica položena ili su bili u sličnoj fazi gradnje 1. januara 2009. godine ili posle tog datuma, primenjuju zahteve iz dela B-2, ili odgovarajuće odredbe iz dela B poglavlja II-I SOLAS Konvencije, kao što je utvrđeno u Prilogu 2. Rezoluciji MSC 216(82).

Deo B-2

Brodovi izgrađeni pre 1. januara 2009. godine.

1. Pravilo II-1/B-2/1: Rezolucija o stabilitetu u neoštećenom stanju A.749(18), kako je izmenjena Rezolucijom MSC.75(69)

NOVI BRODOVI KLASE A, B, C i D

Sve klase novih brodova treba da budu u skladu s odgovarajućim odredbama za putničke brodove iz Pravilnika o stabilitetu u neoštećenom stanju, koji je donesen Rezolucijom IMO A.749(18), sa izmenama i dopunama.

POSTOJEĆI BRODOVI KLASE A i B

Svi postojeći brodovi klase A i B treba da u svim stanjima krcanja, nakon ispravke zbog uticaja slobodnih površina tečnosti u tankovima, ispunjavaju sledeće kriterije stabiliteta, u skladu s pretpostavkama iz tačke 3.3. rezolucije IMO A.749(18), sa izmenama i dopunama ili ekvivalentnim pretpostavkama.

(a) Površina ispod krive poluga statičkog stabiliteta (GZ krive) ne sme biti manja od:

(1) 0,055 metar-radijana do ugla nagiba od 30°,

(2) 0,09 metar-radijana do ugla nagiba od 40° ili ugla naplavljivanja, tj. ugla nagiba pri kojemu su donji ivice svih otvora na trupu, nadgrađu ili palubnim kućicama, koji se ne mogu vodonepropusno zatvoriti, uronjeni ako je taj ugao manji od 40°,

(3.) 0,03 metar-radijana između uglova nagiba od 30° i 40° ili između ugla nagiba od 30° i ugla naplavljivanja ako je taj ugao manji od 40°.

(b) Poluga statičkog stabiliteta GZ treba da iznositi najmanje 0,20 m pri uglu nagiba od 30° ili većem.

(v) Poželjno je da maksimum poluge statičkog stabiliteta GZ bude pri uglu nagiba većem od 30°, ali ne manjem od 25°.

(g) Početna poprečna metacentarska visina ne sme biti manja od 0,15 m.

Stanja krcanja koja treba uzeti u obzir za proveru usklađenosti sa navedenim uslovima stabiliteta, uključuju najmanje one koji se navode u tački 3.5.1.1. rezolucije IMO-a A.749(18) sa izmenama.

Svi postojeći brodovi klase A i B dužine 24 m i više, treba da ispunjavaju i dodatne kriterijume navedene u rezoluciji IMO-a A.749(18) sa izmenama, tačka 3.1.2.6. (dodatni kriterijumi za putničke brodove) i tačka 3.2. (kriterijum jakog vetra i ljuljanja).

2. Pravilo II-1/B-2/2: Vodonepropusno pregrađivanje

Svaki se brod treba pregraditi pregradama koje treba da bude vodonepropusne do pregradne palube, u vodonepropusne odeljke čija se najveća dužina izračunava u skladu sa posebnim zahtevima ovog priloga.

Umesto tih zahteva, kao ekvivalentna mogu se upotrebiti pravila o pregrađivanju i stabilitetu putničkih brodova utvrđena u poglavlju II. delu B Međunarodne konvencije o zaštiti ljudskog života na moru iz 1960, navedeno u rezoluciji IMO-a A.265 (VIII), ako se primenjuju u celosti.

Svaki drugi deo unutrašnje strukture koji utiče na efikasnost pregrađivanja broda treba da bude vodonepropusan.

3. Pravilo II-1/B-2/3: Dužina naplavljivanja (pravilo 4)

NOVI BRODOVI KLASE B, C I D I POSTOJEĆI BRODOVI KLASE B:

1. Naplavljiva dužina za određenu tačku je najveći deo dužine broda, sa središtem u dotičnoj tački, koji može biti naplavljen uz pretpostavku navedenu dalje u tekstu, a da brod pri tom ne uroni preko granične linije urona.

2. Na brodu koji nema neprekidnu pregradnu palubu, naplavljiva dužina za svaku tačku može se odrediti uz pretpostavku jedne neprekinute granične linije urona, koja ni u jednoj tački nije manje od 76 mm ispod gornjeg ruba palube na boku broda do koje su te pregrade i spoljna oplata vodonepropusno izvedene.

3. Ako je jedan deo pretpostavljene granične linije urona znatno ispod palube do koje se prostiru pregrade, priznata organizacija može odobriti ograničena odstupanja u pogledu vodonepropusnosti onih delova pregrada koji su iznad granične linije urona i neposredno ispod više palube.

4. Pravilo II-1/B-2/4: Dopuštena duljina odjeljaka (pravilo 6)

NOVI BRODOVI KLASE B, C I D I POSTOJEĆI BRODOVI KLASE B:

Najveća dozvoljena dužina odeljka, sa središtem u bilo kojoj tački dužine broda, dobija se tako da se naplavljiva dužina pomnoži sa odgovarajućim faktorom, koji se naziva faktor pregrađivanja.

5. Pravilo II-1/B-2/5: Naplavljivost (pravilo 5)

NOVI BRODOVI KLASE B, C I D I POSTOJEĆI BRODOVI KLASE B:

Konačne pretpostavke navedene u pravilu 3. odnose se na naplavljivost prostora ispod granične linije urona.

Pri određivanju naplavljive dužine, primenjuje se pretpostavka prosečne naplavljivosti prostora ispod granične linije urona iz tabele u pravilu 8.3.

6. Pravilo II-1/B-2/6: Faktor pregrađivanja

NOVI BRODOVI KLASE B, C I D I POSTOJEĆI RO-RO PUTNIČKI BRODOVI KLASE B:

Faktor pregrađivanja je:

1,0 za brodove koji su ovlašćeni da prevoze manje od 400 lica,

1,0 za brodove koji su ovlašćeni da prevoze 400 ili više lica, dužine L<55,

0,5 za brodove koji su ovlašćeni da prevoze 400 ili više lica.

Postojeći ro-ro putnički brodovi klase B treba da ispune taj zahtev najkasnije do datuma usklađivanja iz pravila II-1/B/8-2. tačka 2.

POSTOJEĆI BRODOVI KLASE B KOJI NISU RO-RO PUTNIČKI BRODOVI KLASE:

Faktor pregrađivanja je 1,0.

7. Pravilo II-1/B-2/7: Posebni zahtevi u vezi s pregrađivanjem broda (pravilo 7)

NOVI BRODOVI KLASE B, C I D I POSTOJEĆI BRODOVI KLASE B:

1. Ako se u jednom ili nekoliko delova broda vodonepropusne pregrade prostiru do više palube nego u preostalom delu broda, a želi se iskoristiti to povećanje visine pregrade za izračunavanje dužine naplavljivanja, mogu se za svaki takav deo broda koristiti posebne granične linije urona, pod uslovom:

1) da se spoljna oplata broda prostire čitavom dužinom broda do palube koja odgovara najvišoj graničnoj liniji urona, a da se svi otvori u spoljnoj oplati ispod te palube duž cele dužine broda smatraju kao da su, u smislu pravila 15, ispod granične linije urona, i

2) da je svaki od dva susedna odeljka uz „stepenicu” pregradne palube unutar dozvoljene dužine koja odgovara toj graničnoj liniji urona, kao i da njihova ukupna dužina nije veća od dvostruke dozvoljene dužine izračunate na osnovu niže granične linije urona.

2. Dužina odeljka može biti veća od dozvoljene dužine određene pravilom 4, pod uslovom da ukupna dužina svakog para susednih odeljaka u kojima je obuhvaćen i taj odeljak, nije veća od naplavljive dužine ili od dvostruke dozvoljene dužine, zavisno od toga koja je od tih vrednosti manja.

3. Glavna poprečna pregrada može biti izvedena s udubljenjem, pod uslovom da se svi delovi tog udubljenja nalaze između dveju vertikalnih ravni položenih na bokovima broda na udaljenosti od oplate broda koja je jednaka jednoj petini širine broda, ako se ta udaljenost meri vertikalno na simetralu broda u visini najviše pregradne teretne linije. Svaki deo udubljenja koji se nalazi izvan navedenih granica smatra se stepenicom u skladu sa tačkom 6.

4. Ako je jedna od glavnih poprečnih pregrada izvedena s udubljenjem ili stepenasto, za određivanje pregrađivanja upotrebljava se druga ekvivalentna ravna pregrada.

5. Ako je glavni poprečni vodonepropusni odeljak i sam pregrađen, i ako priznata organizacija utvrdi da pod pretpostavkom bočnog oštećenja koje bi se prostiralo u dužini od 3,0 m uvećanoj za 3% dužine broda ili 11,0 m ili 10% dužine broda, zavisno od toga koja je od tih vrednosti manja, celi prostor glavnog odeljka neće biti naplavljen, može se dozvoliti srazmerno povećanje dozvoljene dužine koja se inače zahteva za takav odeljak. U tom slučaju, veličina efektivnog uzgona pretpostavljenog na neoštećenoj strani ne sme biti veća od onog pretpostavljenog na oštećenoj strani.

Povećanje iz ove tačke dozvoliće se samo ako takvo povećanje ne sprečava usklađenost sa pravilom II-1/B-2/8.

NOVI BRODOVI KLASE B, C I D:

6. Glavnih poprečna pregrada može biti izvedena stepenasto, ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:

1) da ukupna dužina dva odeljka odvojenih tom pregradom nije veća od 90% naplavljive dužine ili dvostruke dozvoljene dužine odeljaka, osim na brodovima sa faktorom pregrađivanja 1, gde ukupna dužina ta dva odeljka ne sme biti veća od dozvoljene dužine,

2) da je u predelu stepenice predviđeno dodatno pregrađivanje kojim se osigurava jednaki stepen bezbednosti kao kada bi pregrada bila ravna,

3) da odeljak iznad kojeg se prostire stepenica ne prelazi dozvoljenu dužinu koja odgovara graničnoj liniji urona, koja je 76 mm ispod stepenice.

7. Na brodovima dužine 100 m i više, jedna od glavnih poprečnih pregrada iza pramčanog pika treba da bude postavljena tako da njena udaljenost od pramčane vertikale ne iznosi više od dozvoljene dužine.

8. Ako je udaljenost između dve susedne glavne poprečne pregrade ili njima ekvivalentnih ravnih pregrada, ili udaljenost između poprečnih ravni koje prolaze kroz najbliže stepenaste delove pregrada, manja od 3,0 m uvećana za 3% dužine broda ili od 11,0 m ili 10% dužine broda, zavisno od toga koja je od tih vrednosti manja, smatra se da je samo jedna od tih pregrada deo pregrađivanja broda.

9. Ako je potrebni faktor pregrađivanja 0,50, ukupna dužina bilo koja dva susedna odeljka ne sme biti veća od naplavljive dužine.

8. Pravilo II-1/B-2/8: Stabilitet u oštećenom stanju (pravilo 8)

NOVI BRODOVI KLASE B, C I D I POSTOJEĆI BRODOVI KLASE B

1.1. U svim uslovima plovidbe treba da se osigura takav stabilitet u neoštećenom stanju koji će omogućiti da brod izdrži konačnu fazu naplavljivanja bilo kojeg glavnog odeljka za koji je propisano da se nalazi unutar naplavljive dužine.

1.2. Ako su dva susedna glavna odeljka odvojena stepenastom pregradom prema uslovima iz pravila II-1/B-2/7 podstav 6.1, stabilitet u neoštećenom stanju treba da bude takav da brod izdrži naplavljivanje ta dva susedna odeljka.

1.3. Ako je potreban faktor pregrađivanja 0,50, stabilitet u neoštećenom stanju treba da bude takav da brod izdrži naplavljivanje bilo koja dva susedna odeljka.

2.1. Zahtevi tačke 1.1. određuju se proračunima u skladu sa tač. 3, 4. i 6. koji uzimaju u obzir razmere i projektne karakteristike broda i smeštaj i konfiguraciju oštećenih odeljaka. Prilikom izrade tih proračuna treba da se pretpostavi da je brod, u pogledu stabiliteta, u najnepovoljnijim uslovima plovidbe.

2.2. Ako je predloženo postavljanje paluba, unutrašnjih oplata ili uzdužnih pregrada dovoljne nepropusnosti čime se stvarno ograničava prodor vode, ta ograničenja treba u odgovarajućoj meri uzeti u obzir u proračunima.

NOVI BRODOVI KLASE B, C I D I POSTOJEĆI RO-RO PUTNIČKI BRODOVI KLASE B I POSTOJEĆI PUTNIČKI BRODOVI KLASE B KOJI NISU RO-RO PUTNIČKI BRODOVI, IZGRAĐENI 29. APRILA 1990. GODINE ILI NAKON TOG DATUMA:

2.3. Stabilitet koji se zahteva u konačnom stanju posle oštećenja i posle izravnanja, ako se predviđa, određuje se na sledeći način:

2.3.1. Kriva pozitivnih poluga stabiliteta posle oštećenja treba da ima opseg od najmanje 15° iznad ugla ravnoteže. Taj se opseg može smanjiti na najmanje 10°, ako je površina ispod krive poluge uspravljanja određena u tački 2.3.2 ovog pravila, pomnožena sa omerom 15/opseg, pri čemu je opseg izražen u stepenima.

2.3.2. Površina ispod krive poluga stabiliteta treba da iznositi najmanje 0,015 m-rad, mereno od ugla ravnoteže do manjeg od sledećih uglova:

(1) ugla kod kojega nastupa progresivno naplavljivanje,

(2) 22° (mereno od vertikale) u slučaju naplavljivanja jednog odeljka ili 27° (mereno od vertikale) u slučaju istovremenog naplavljivanja dva susedna odeljka.

2.3.3. Poluga stabiliteta posle oštećenja dobija se unutar opsega pozitivnog stabiliteta, uzimajući u obzir najveći od sledećih momenata poprečnog nagiba:

(1) okupljanje svih putnika na jednom boku,

(2) spuštanje svih potpuno opterećenih čamaca za spasavanje pomoću sohe, na jednom boku,

(3) pritisak vetra,

a izračunava se prema formuli:

Međutim, ni u kom slučaju poluga stabiliteta ne sme biti manja od 0,10 m.

2.3.4. Radi izračunavanja momenata poprečnog nagiba iz tačke 2.3.3. ove tačke treba pretpostaviti sledeće:

1) Moment zbog okupljanja putnika:

1.1) 4 lica po kvadratnom metru,

1.2) masa od 75 kg po putniku,

1.3) putnici se raspoređuju po raspoloživim površinama palube na jednom boku broda, na palubama na kojima se nalaze zborna mesta tako da se ostvari najnepovoljniji moment poprečnog nagiba.

2) Moment zbog spuštanja svih potpuno opterećenih čamaca za spasavanje pomoću sohe, na jednom boku:

2.1) za sve čamce za spasavanje i čamce za prikupljanje smeštene na boku na koji je brod nagnut posle oštećenja, pretpostavlja se da su potpuno opterećeni i dovedeni u položaj za spuštanje,

2.2) za čamce za spasavanje koji su pripremljeni za spuštanje sa potpunim opterećenjem sa mesta gde su smešteni, uzima se u obzir maksimalni moment poprečnog nagiba tokom spuštanja,

2.3) za potpuno opterećene splavove za spasavanje koji se spuštaju pomoću sohe, okačeni na sohu na boku na koji je brod nagnut posle oštećenja, pretpostavlja se da su dovedeni u položaj za spuštanje,

2.4) lica koje se ne nalaze u sredstvima za spasavanje koja su dovedena u položaj za spuštanje ne uzrokuju dodatni moment poprečnog nagiba ni moment uspravljanja,

2.5) za sredstva za spasavanje koji se nalaze na suprotnom boku od boka na koji je brod nagnut, pretpostavlja se da su u smeštajnom položaju.

3) Momenti zbog pritiska vetra:

3.1) klasa B: primenjuje se pritisak vetra od 120 N/m2,

klase C i D: primenjuje se pritisak vetra od 80 N/m2,

3.2) kao površina za proračun primenjuje se projektovana lateralna površina broda iznad vodne linije koja odgovara neoštećenom stanju,

3.3) krak momenta je vertikalna udaljenost od tačke na polovini srednjeg gaza koji odgovara neoštećenom stanju, do težišta lateralne površine.

(2.4) Kad nastupi značajno progresivno naplavljivanje, odnosno kad ono uzrokuje brzo smanjenje poluge uspravljanja od 0,04 m ili više, smatra se da je kriva poluge uspravljanja prekinuta pod uglom pod kojim nastupa progresivno naplavljivanje, a opseg i površina navedeni u tač. 2.3.1. i 2.3.2. mere do tog ugla.

(2.5) Ako je progresivno naplavljivanje ograničeno i ne nastavlja se nesmanjenim intenzitetom te uzrokuje prihvatljivo sporo smanjenje poluge uspravljanja manje od 0,04 m, ostatak krive delimično se skraćuje pod pretpostavkom da je progresivno naplavljen prostor tako naplavljen od početka.

(2.6) U međufazama naplavljivanja, maksimalna poluga uspravljanja treba da bude najmanje 0,05 m, a opseg pozitivnih poluga uspravljanja treba da bude najmanje 7. U svakom slučaju, treba pretpostaviti samo jedno oštećenje trupa i samo jednu slobodnu površinu.

NOVI BRODOVI KLASE B, C I D I POSTOJEĆI BRODOVI KLASE B:

3. U proračunima stabiliteta broda u oštećenom stanju, primenjuju se ove vrednosti prostorne i površinske naplavljivosti:

Prostor

Naplavljivost (%)

Predviđen za teret ili zalihe

Zauzet stambenim prostorija

Zauzet mašinama

Namenjen za tečnosti

60

95

85

0 ili 95 (*)

(*) zavisno od toga šta prouzrokuje strože zahteve.

Veću površinsku naplavljivost treba pretpostaviti za prostore koji, u blizini oštećene vodne linije, ne sadrže značajnije količine stambenih objekata ili mašina, kao i prostore koji uglavnom nisu zauzeti značajnijom količinom tereta ili zaliha.

4. Pretpostavljeni opseg oštećenja je:

1) u uzdužnom smeru: 3,0 m uvećana za 3% dužine broda, ili 11,0 m ili 10% dužine broda, zavisno koja vrednost je manja,

2) u poprečnom smeru (mereno od boka unutar broda, vertikalno na ravan osovine broda na visini najviše pregradne teretne linije): udaljenost jednaka petini širine broda, i

3) u vertikalnom smeru: od osnovice neograničeno prema gore,

4) ako bi bilo koje oštećenje manjih razmera od onih navedenih u tač. 4.1, 4.2 i 4.3. ove tačke moglo uzrokovati teže uslove u pogledu poprečnog nagiba ili smanjenja metacentarske visine, takvo oštećenje treba uzeti u obzir prilikom proračuna.

5. Nesimetrično naplavljivanje treba odgovarajućim uređajima svesti na najmanju meru. Ako je potrebno ispraviti velike uglove poprečnog nagiba, upotrebljavaju se, ako je moguće, sredstva sa automatskim delovanjem, ali uvek kada je predviđeno upravljanje uređajima za poprečno naplavljivanje, njima je potrebno upravljati sa mesta iznad pregradne palube. Za nove brodove klase B, C i D maksimalni ugao poprečnog nagiba posle naplavljivanja, ali pre poravnavanja ne sme biti veći od 15°. Ako se zahtevaju uređaji za poprečno naplavljivanje, vreme za poravnavanje ne sme biti duže od 15 minuta. Zapovedniku broda treba da se dostave uputstva za upotrebu uređaja za poprečno naplavljivanje.

6. Konačno stanje broda posle oštećenja i, u slučaju nesimetričnog naplavljivanja, posle što su preduzete mere za poravnavanje, treba da odgovara:

1) u slučaju simetričnog naplavljivanja, preostala pozitivna metacentarska visina treba da iznosi najmanje 50 mm, izračunata metodom konstantne istisnine,

2.a) a ako u tački 6.2.b ove tačke nije određeno drukčije, u slučaju nesimetričnog naplavljivanja, ugao nagiba pri naplavljivanju jednog odeljka ne sme biti veći od 7° za brodove klase B (novi i postojeći) i 12° za brodove klase C i D (novi).

Za istovremeno naplavljivanje dva susedna odeljka, nagib od 12° može da se dozvoli za postojeće i nove brodove klase B, pod uslovom da faktor pregrađivanja ni u kom slučaju nije veći od 0,50 u delu broda koji je naplavljen,

2.b) za postojeće putničke brodove klase B koji nisu ro-ro putnički brodovi, izgrađene pre 29. aprila 1990. godine, u slučaju nesimetričnog naplavljivanja ugao ne sme biti veći od 7°, osim ako u posebnim slučajevima priznata organizacija može dozvoliti dodatni poprečni nagib zbog nesimetričnog momenta, ali konačni nagib ni u kom slučaju ne sme biti veći od 15°,

3) granična linija urona u konačnoj fazi naplavljivanja ni u kom slučaju ne sme biti uronjena. Ako se proceni da bi u međufazi naplavljivanja granična linija urona mogla biti uronjena, priznata organizacija može zahtevati da se obave ispitivanja i preduzmu mere koje smatraju potrebnim radi bezbednosti broda.

7. Zapovednik broda treba da ima podatke potrebne za održavanje dovoljnog stabiliteta broda u neoštećenom stanju u uslovima službe, kako bi brod mogao podneti kritično oštećenje. Na brodovima sa uređajima za poprečno naplavljivanje, zapovednik broda treba da bude upoznat sa uslovima stabiliteta na osnovu kojih su izrađeni proračuni poprečnog nagiba, i treba da bude upozoren da bi brod u nepovoljnijim uslovima stabiliteta mogao u oštećenom stanju dobiti preveliki nagib.

8. Podaci iz tačke 7. ove tačke kojima se omogućava zapovedniku broda da održi zadovoljavajući stabilitet u neoštećenom stanju treba da sadrže podatak o maksimalnoj dozvoljenoj visini težišta broda iznad kobilice (KG) ili o minimalnoj dozvoljenoj metacentarskoj visini (GM) za opseg gazova ili istisnina, dovoljan da obuhvati sve uslove službe. Podatak treba da pokaže uticaj različitih trimova uzimajući u obzir radna ograničenja.

9. Svaki brod treba da ima jasno označene zagaznice na pramcu i krmi. Ako zagaznice nisu postavljene tako da se mogu lako očitati ili ako se zbog operativnih ograničenja u saobraćaju teško očitavaju, brod treba da ima pouzdani sistem za utvrđivanje gaza, kojim se može odrediti gaz na pramcu i krmi.

10. Posle završenog ukrcaja a pre isplovljenja, zapovednik treba da odrediti trim i stabilitet broda i proveri i zabeleži da brod ispunjava kriterijume stabiliteta prema odgovarajućim propisima. Stabilitet broda uvek se određuje na osnovu proračuna. U tu svrhu može se upotrebiti elektronski računar za ukrcaj i stabilitet broda ili drugo ekvivalentno sredstvo.

11. Priznata organizacija ne sme dozvoliti nikakva odstupanja od zahteva koji se odnose na stabilitet broda u oštećenom stanju, osim ako se utvrdi da je u svim uslovima službe metacentarska visina broda u neoštećenom stanju, koja bi zadovoljila te zahteve, prevelika za predviđenu službu broda.

12. Odstupanja od zahteva koji se odnose na stabilitet broda u oštećenom stanju mogu se dozvoliti samo izuzetno i ako priznata organizacija smatra da su dimenzije, uređaji i druge karakteristike broda najpovoljnije za stabilitet broda posle oštećenja, koje se realno i obektivno mogu prihvatiti u određenim okolnostima.

8-1. Pravilo II-1/B-2/8-1: Stabilitet ro-ro putničkih brodova u oštećenom stanju (pravilo 8-1)

POSTOJEĆI RO-RO PUTNIČKI BRODOVI KLASE B:

1. Postojeći ro-ro putnički brodovi klase B treba da se usklade sa pravilom 8. najkasnije do datuma prvog redovnog pregleda posle datuma usklađivanja navedenog u ovoj tabeli, prema vrednosti A/Amax, utvrđenoj u Prilogu postupka proračuna za procenu karakteristika održivosti postojećih ro-ro putničkih brodova upotrebom pojednostavljene metode na osnovu rezolucije A.265(VIII), koju je usvojio Komitet za pomorsku bezbednost (cirkularno pismo IMO MSC/Circ.574):

Vrednost A/Amx

Datum usklađivanja

manje od 85 %

85 % ili više, ali manje od 90 %

90 % ili više, ali manje od 95 %

95 % ili više, ali manje od 97,5 %

97,5 % ili više

1. oktobar 1998. godine

1. oktobar 2000. godine

1. oktobar 2002. godine

1. oktobar 2004. godine

1. oktobar 2005. godine

8-2. Pravilo II-1/B-2/8-2: Posebni zahtevi za ro-roputničke brodove koji prevoze 400 ili više osoba (pravilo 8-2)

POSTOJEĆI RO-RO PUTNIČKI BRODOVI KLASE B:

Bez obzira na odredbe pravila II-1/B/8 i II-1/B/8-1:

1. novi ro-ro putnički brodovi koji prevoze 400 ili više lica treba da ispunjavaju odredbe tačke 2.3 pravila II-1/B/8, pod pretpostavkom da je oštećenje nastalo bilo gde unutar dužine broda L, i

2. postojeći ro-ro putnički brodovi koji prevoze 400 ili više lica treba da ispuniti zahteve iz tačke 1) ove tačke najkasnije do datuma prvog redovnog pregleda posle datuma usklađivanja navedenog u tač. 2.1, 2.2 ili 2.3 ove tačke, zavisno od toga koji je poslednji:

2.1.

Vrednost A/Amx

Datum usklađivanja

manje od 85 %

85 % ili više, ali manje od 90 %

90 % ili više, ali manje od 95 %

95 % ili više, ali manje od 97,5 %

97,5 % ili više

1. oktobar 1998. godine

1. oktobar 2000. godine

1. oktobar 2002. godine

1. oktobar 2004. godine

1. oktobar 2010. godine

2.2. Broj lica koje brod sme da prevozi:

Broj lica koje brod sme da prevozi

Datum usklađivanja

1500 ili više

1000 ili više, ali manje od 1500

600 ili više, ali manje od 1000

400 ili više, ali manje od 600

1. oktobar 2002. godine

1. oktobar 2006. godine

1. oktobar 2008. godine

1. oktobar 2010. godine

2.3. Brodovi stari 20 godina ili više:

pri čemu se kao starost broda računa vreme od datuma polaganja kobilice ili datuma kada je brod bio u sličnoj fazi gradnje, ili od datuma kada je brod preuređen u ro-ro putnički brod.

8-3. Pravilo II-1/B-2/8-3: Posebni zahtevi za putničke brodove, osim ro-ro putničkih brodova, koji prevoze 400 ili više osoba

BRODOVI KLASE B, C I D IZGRAĐENI 1. JANUARA 2003. GODINE ILI NAKON TOG DATUMA, OSIM RO-RO PUTNIČKIH BRODOVA

Bez obzira na odredbe pravila II-1/B/8, putnički brodovi osim ro-ro putničkih brodova, koji prevoze više od 400 lica treba da ispunjavati odredbe tač. 2.3. i 2.6. pravila II-1/B/8, pod pretpostavkom da je oštećenje nastalo bilo gde unutar dužine broda L.

9. Pravilo II-1/B-2/9: Pregrade pikova i prostorija mašina (pravilo 10)

NOVI BRODOVI KLASE B, C I D I POSTOJEĆI BRODOVI KLASE B:

1. Brod treba da ima pregradu pramčanog pika ili sudarnu pregradu, koja treba da bude vodonepropusna do pregradne palube. Ta pregrada treba da bude postavljena na udaljenosti od pramčane vertikale koja iznosi najmanje 5% dužine broda i najviše 3 m uvećana za 5% dužine broda.

2. Ako se bilo koji deo broda ispod vodne linije prostire ispred pramčane vertikale, npr. pramčani bulb, udaljenosti propisane u tački 1) ove tačke mere se od tačke:

1) na sredini takvog produžetka ili

2) na udaljenosti od 1,5% dužine broda ispred pramčane vertikale ili

3) na udaljenosti od 3 m ispred pramčane vertikale, zavisno od toga koja je od tih veličina najmanja.

3. Ako brod ima dugo pramčano nadgrađe, pregrada pramčanog pika ili sudarna pregrada treba da bude vremenski nepropusne do sledeće pune palube iznad pregradne palube. Taj produžetak se izvodi tako da se spreči mogućnost njegovog oštećenja pramčanim vratima u slučaju oštećenja ili odvajanja pramčanih vrata.

4. Produžetak iz tačke 3) ove tačke ne treba da bude postavljen neposredno iznad pregrade koja je ispod njega, ako svi delovi nisu smešteni ispred prednjih granica navedenih u tač. 1) ili 2) ove tačke.

Međutim, na postojećim brodovima klase B:

1) ako je kosa ukrcajna rampa deo produžetka sudarne pregrade iznad pregradne palube, deo rampe koji je više od 2,3 m iznad pregradne palube može se produžiti za najviše 1,0 m ispred prednjih granica navedenih u tač. 1) ili 2) ove tačke,

[…] Tekst je skraćen; ceo akt je na originalu u Službenom glasniku.