STRATEGIJA razvoja turizma Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine

Na osnovu člana 7. stav 4. Zakona o turizmu („Službeni glasnik RS”, broj 17/19) i člana 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),

Vlada usvaja

STRATEGIJU

razvoja turizma Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine

UVOD

Turizam je mnogo više od putovanja i razonode – on je snažan pokretač ekonomskog razvoja, međunarodne saradnje, regionalne ravnoteže i kulturne razmene. Na globalnom nivou, ova delatnost u proseku učestvuje sa više od 10% u svetskom BDP-u, obezbeđuje zaposlenje za svakog desetog radno aktivnog stanovnika i ima sve značajniju ulogu u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, pre svega kroz inovacije, digitalnu transformaciju i odgovorno upravljanje raspoloživim resursima. U uslovima ubrzanih tehnoloških promena, promenjenih obrazaca turističke tražnje i sve izraženijih očekivanja u pogledu autentičnih, održivih i lokalno ukorenjenih iskustava, konkurentnost turističkih destinacija se više ne procenjuje isključivo kroz kvantitativne pokazatelje kao što je broj dolazaka, već pre svega kroz sposobnost da se generiše održiva vrednost – za posetioce, za lokalne zajednice i za očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa.

U tom kontekstu, izrada Strategije razvoja turizma Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine (u daljem tekstu: Strategija), predstavlja ključnu nacionalnu intervenciju u pravcu uspostavljanja Srbije kao prepoznatljive, atraktivne i održive destinacije. Strategija je dokument javnih politika koji se ne donosi prvi put; ona je strateški kontinuitet uspostavljen Strategijom razvoja turizma Republike Srbije od 2016. do 2025. godine (u daljem tekstu: Prethodna strategija), a koji je u velikoj meri doprineo rastu broja turista, jačanju turističke infrastrukture i unapređenju smeštajnih kapaciteta. U svetlu promenjenih okolnosti nova Strategija odgovara na bitno promenjen globalni i lokalni kontekst – posledice pandemije COVID-19, ubrzan digitalni razvoj, promene u ponašanju turista i sve izraženije klimatske i demografske izazove.

Uprkos rekordnim rezultatima koje je srpski turizam ostvario 2024. godine, sa 4,4 miliona dolazaka, 12,7 miliona noćenja i deviznim prilivom od 2,8 milijardi evra, sektor i dalje karakterišu brojni izazovi. Na inicijativu Ministarstva turizma i omladine (u daljem tekstu: Ministarstvo), Strategija je izrađena u širokom partnerskom dijalogu sa svim relevantnim akterima: državnim institucijama, turističkom i ugostiteljskom privredom, predstavnicima lokalnih samouprava, akademskog i civilnog sektora. Proces izrade Strategije bio je zasnovan na principima participativnosti, inkluzivnosti i transparentnosti kroz konsultativne radionice, intervjue, ankete i fokus grupe.

Strategijom se utvrđuju vizija, ciljevi i prioriteti razvoja turizma u Republici Srbiji do 2030. godine, uz punu svest o značaju turizma kao pokretača ekonomskog razvoja, lokalnog prosperiteta i međunarodne prepoznatljivosti Republike Srbije kao atraktivne, održive i konkurentne turističke destinacije.

Ministarstvo je u skladu sa članom 32. Zakona o planskom sistemu („Službeni glasnik RSˮ, broj 30/18, u daljem tekstu: Zakon), na Portalu „eKonsultacije” i na internet stranici Ministarstva dana 28. aprila 2025. godine, postavilo obaveštenje da će u narednom periodu otpočeti zvanična procedura za izradu nove strategije razvoja turizma.

Dana 21. maja 2025. godine, doneto je Rešenje o osnivanju Međuresorne Radne grupe za izradu nove Strategije razvoja turizma, a 2. juna 2025. godine, Ministarstvo je postavilo obaveštenje u kojem se javnost i zainteresovane strane obaveštavaju o formiranju radne grupe, kao i načinu izbora organizacija civilnog društva. Radnu grupu su činile sledeće institucije: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo za brigu o selu, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo sporta, Ministarstvo privrede, Ministarstvo, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Republički sekretarijat za javne politike, Republički zavod za statistiku, Ministarstvo za javna ulaganja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, Narodna banka Srbije, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, Turistička organizacija Srbije, Turistička organizacija Beograda. Inženjerska komora Srbije, PD „Srbijašume” d.o.o., JP „Vojvodinašume”, „Skijališta Srbije”, Agencija za privredne registre, Agencija za upravljanje lukama, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Zavod za zaštitu prirode Srbije, JTP „Zavod za urbanizam Vojvodine”, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za arhitekturu i urbanizam, Departman za geografiju, turizam i ugostiteljstvo, Univerzitet u Novom Sadu, EHRO 2027, Udruženje banja Srbije, Kamping klub Srbije, Stalna konferencija gradova i opština, Privredna komora Srbije, Nacionalna asocijacija turističkih agencija – YUTA, Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede-HORES, Udruženje turističkih vodiča Srbije, AIR Serbia, Grad Beograd – Sekretarijat za privredu, Srpska asocijacija regionalnih razvojnih agencija – SARRA, Asocijacija turističke Industrije Srbije, Kamping asocijacija Srbije, agencije koja se bavi receptivnim turizmom i Udruženje Tri Morave.

U izradi Strategije, učestvovali su predstavnici organa državne uprave i drugih državnih organa, pokrajinskih organa, javnih službi, strukovnih organizacija, javnih preduzeća, javnih agencija, zavoda, akademske zajednice, preduzeća, udruženja, asocijacija, jedinica lokalne samouprave kroz rad Međuresorne radne grupe za izradu nove strategije razvoja turizma, tokom konsultativnog procesa, učestvovanjem u anketi povodom pribavljanja podataka o investicijama u sektoru turizma čija se realizacija planira, odnosno onih investicija za kojima postoji potreba, kao i učestvovanjem u okruglom stolu povodom održane javne rasprave, kao i u toku trajanja javne rasprave dostavljanjem priloga i predloga za izmene i dopune.

Turističke organizacije i jedinice lokalne samouprave koje su učestvovale u javnoj raspravi su: turističke organizacije Boljevac, Kučevo, Vršac, Kraljevo, Ražanj i Smederevo, grad Vranje i grad Kraljevo, zatim opštine Bela Crkva, Medveđa, Ljubovija Vrnjačka Banja, Temerin, Smederevo i Novi Bečej.

U skladu sa članom 34. Zakona, kao i članom 27. Uredbe o metodologiji izrade dokumenata javnih politika („Službeni glasnik RSˮ, br. 20/25, 27/26 i 30/26 – u daljem tekstu: Uredba), Ministarstvo je na Portalu „eKonsultacija” i na internet stranici objavilo sprovođenje procesa konsultacija sa zainteresovanim stranama od 13. do 27. avgusta 2025. godine.

Posle završenih konsultacija Ministarstvo je izradilo Izveštaj o sprovedenim konsultacijama koji će postaviti na Portalu „eKonsultacije” i na internet stranici Ministarstva.

Imajući u vidu član 77. st. 1. i 9. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RSˮ, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – dr. Zakon i 47/18), član 36. Zakona i član 31. stav 1. Uredbe, posle održanih konsultacija, naredna faza u izradi Strategije je bila sprovođenje javne rasprave kako bi tekst Strategije bio predstavljen i stavljen na uvid i razmatranje celokupnoj javnosti i kako bi sve zainteresovane strane i sva fizička i pravna lica mogla da dostave svoje sugestije, komentare i predloge za izmene i dopune.

Lista skraćenica

APR – Agencija za privredne registre

ATIS – Asocijacija turističke industrije Srbije

AUL – Agencija za upravljanje lukama

BDP – Bruto domaći proizvod

CAGR – (Compound Annual Growth Rate) – Složena godišnja stopa rasta

CIS – Centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma

CROSO – CROSO – Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja

DMO – Destinacijska menadžment organizacija

DMC – Destinacijska menadžment kompanija

EIA – (Environmental Impact Assessment) – Procena uticaja na životnu sredinu

ETIS – (European Tourism Indicator System) – Evropski sistem indikatora za turizam

EU – Evropska unija

EUROSTAT – (European Statistical Office) – Evropska služba za statistiku

E-Turista – Centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma

GIS – Geografski informacioni sistemi

GIZ – Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH)

HIA – (Heritage Impact Assessment) – Procena uticaja na nasleđe

HORES – Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede

ICCA – (International Congress and Convention Association) – Međunarodna asocijacija za kongrese i konvencije

IKT – Informaciono-komunikacione tehnologije

IPARD – Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj

JLS – Jedinica lokalne samouprave

LAC – LAC – (Limits of Acceptable Change) – Granice prihvatljivih promena

LTO – Lokalna turistička organizacija

MICE – (Meetings, Incentives, Conferences, Exhibitions) – Sastanci, podsticajna putovanja, konferencije, izložbe

MONSTAT – MONSTAT Uprava za statistiku Crne Gore

Ministarstvo – Ministarstvo turizma i omladine

NBS – Narodna banka Srbije

PKS – Privredna komora Srbije

RS – Republika Srbija

RTO – Regionalna turistička organizacija

RZS – Republički zavod za statistiku

Savet – Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije

SCGE – (Spatio-Computable General Equilibrium) – Prostorno-izračunljivi opšti ekvilibrijumski model

SDG – SDG – (Sustainable Development Goals) – Ciljevi održivog razvoja

SKGO – Stalna konferencija gradova i opština

Strategija – Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period od 2026. do 2030. godine

SWOT (Strengths, Weaknesses, Opportunities and Threats Analysis – Strateška matrica koja se koristi za identifikaciju mogućnosti i rizika)

TOS – Turistička organizacija Srbije

TTCI – (Travel & Tourism Competitiveness Index) – Indeks konkurentnosti putovanja i turizma

TTDI – (Travel & Tourism Development Index) – Indeks razvoja putovanja i turizma

UN – Ujedinjene nacije

Uredba – Uredba o metodologiji izrade dokumenata javnih politika

UNESCO – (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) – Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu

UNWTO – (UN World Tourism Organization) – Svetska turistička organizacija

URA – Udruženje receptivnih agencija

VIM – (Visitor Impact Management) – Upravljanje uticajem posetilaca

WEF – (World Economic Forum) – Svetski ekonomski forum

WTTC (World Travel & Tourism Council) – Svetski savet za putovanja i turizam

YUTA – Nacionalna asocijacija turističkih agencija

Zakon – Zakon o planskom sistemu

ZoT – Zakon o turizmu Republike Srbije

ZoU – Zakon o ugostiteljstvu

1. METODOLOGIJA

U okviru metodološkog pristupa, obrada i analiza podataka sprovedene su kombinovanjem kvantitativnih i kvalitativnih metoda, kako bi se obezbedila pouzdana i sveobuhvatna procena stanja turizma u RS, te identifikovali ključni trendovi, izazovi i razvojni potencijali. Kvantitativna analiza obuhvatila je statističku i deskriptivnu obradu podataka, analizu vremenskih serija, uporednu analizu i analizu korelacija. Kvalitativni deo istraživanja obuhvatio je analizu sadržaja intervjua, tematsku analizu i studije slučaja. Potencijalni ekonomski uticaji predloženih mera procenjeni su kroz modeliranje scenarija razvoja turizma, primenom SCGE modela (Spatio-Computable General Equilibrium – Prostorno-izračunljivi opšti ekvilibrijumski model, u daljem tesktu: SCGE) i metoda procene investicionih efekata. Validacija rezultata i kontrola kvaliteta sprovedene su kroz uporednu verifikaciju podataka, ekspertske evaluacije, radionice sa zainteresovanim stranama i kros-metodološku proveru. Prilikom izrade dokumenta korišćeni su primarni podaci dobijeni istraživanjem i sekundarni podaci dobijeni od različitih institucija i postojećih istraživanja. Metodologija je detaljnije predstavljena na šemi 1.

Šema 1. Prikaz metodologije istraživanja – primarni i sekundarni podaci korišćeni za izradu Strategije

2. PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA

2.1. Planski okvir i relevantni planski dokumenti

Zakoni

Tokom poslednjih decenija RS je razvila sveobuhvatan zakonski okvir kojim se uređuju ključne oblasti turističke politike, u skladu sa savremenim standardima i razvojnim prioritetima. Centar ovog okvira predstavlja Zakon o turizmu („Službeni glasnik RS”, broj 17/19 – u daljem tekstu: ZoT), kojim su definisani elementi planiranja, razvoja i promocije turizma (npr. turističke agencije, organizacije, Registar turizma i usluge u turizmu). Ovaj zakon postavlja osnove za objedinjenu i koordinisanu akciju javnog i privatnog sektora u cilju ekonomskog rasta, održivosti i poštovanja kulturnih i prirodnih resursa.

Pored osnovnog zakona, značajan doprinos ostvaruju i drugi zakoni koji uređuju specifične segmente turističke ponude. Tako Zakon o ugostiteljstvu („Službeni glasnik RS”, broj 17/29 – u daljem tekstu: ZoU) reguliše prakse i standarde u ugostiteljstvu, uključujući boravišne takse, te usluge unutar nautičkog i lovnog turizma. Ovaj zakon definiše i Centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (e-Turista). Zakon o banjama, Zakon o javnim skijalištima, kao i važeći propisi koji regulišu oblast zaštite potrošača, inspekcijskog nadzora, zaštite od duvanskog dima, intelektualne svojine, društvenih i privrednih organizacija, zaštite prirode, životne sredine, kulturnih dobara i nasleđa, unutrašnjoj plovidbi, lokalnoj samoupravi, planskom sistemu, svi oni čine sveobuhvatnu pravnu osnovu za razvoj i upravljanje turističkim sektorom Srbije.

Tabela 1. Zakoni relevantni za turistički sektor

Naziv zakona

Službeni glasnik

Zakon o turizmu

17/19

Zakon o ugostiteljstvu

17/19

Zakon o banjama

80/92; 67/19; 95/18

Zakon o javnim skijalištima

46/06

Zakon o zaštiti potrošača

35/26

Zakon o inspekcijskom nadzoru

36/15; 44/18; 95/18

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu

30/10

Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite intelektualne svojine

46/06; 104/09; 129/21

Zakon o privrednim društvima

36/11; izmene do 19/25

Zakon o udruženjima

51/09; 99/11; 44/18

Zakon o zaštiti prirode

36/09; izmene do 71/21

Zakon o zaštiti životne sredine

135/04; izmene do 94/24

Zakon o kulturnim dobrima

71/94; izmene do 35/21

Zakon o kulturnom nasleđu

129/21

Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama

73/10; izmene do 52/21

Zakon o lokalnoj samoupravi

129/07; izmene do 111/21

Zakon o planskom sistemu

30/18

Zakon o planiranju i izgradnji

72/09; izmene do 62/23

Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine

88/10

Strategije

Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 35/20) kao ključne oblasti intervencije identifikuje inovacije, digitalnu transformaciju, investicije, obrazovanje, razvoj infrastrukture, internacionalizaciju i cirkularnu ekonomiju, dodirujući se u svim ovim oblastima sa temom izgradnje povoljnog poslovnog okruženja koje je neophodno za dugoročno održiv razvoj turizma. Opšti cilj strategije je: „Otvorena, regionalno i globalno konkurentna, investiciono aktivna, obrazovana, inovativna i digitalno transformisana industrija Republike Srbije koja snažno podržava privredni rast i podizanje kvaliteta života njenih građana.”

Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine („Službeni glasnik RS”, broj 86/21) kao jedan od strateških ciljeva prepoznaje uvođenje i razvoj novih servisa koji se zasnivaju na upotrebi skupova podataka koji su ograničeni na specifične baze podataka ili softverske platforme. Ovakva rešenja podrazumevaju primenu velikih skupova podataka kojima raspolažu pojedine baze softverskih rešenja, primenu poslovne analitike, računarstva u oblaku (eng. cloud computing), internet stvari (eng. Internet of Things – IoT), ugrađenih sistema, veštačke inteligencije i blokčejn (eng: blockchain) tehnologije koje sve više dobijaju na značaju u savremenom turizmu i ugostiteljstvu.

Strategija razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine („Službeni glasnik RSˮ, br. 21/20 i 8/23) između ostalog ima za cilj i obezbeđivanje uslova za razvoj različitih nivoa digitalnih veština za građane. Vrste digitalnih veština koje su potrebne danas razlikuju se od onih koje su bile potrebne pre samo nekoliko godina. Nekada je bilo moguće identifikovati određeni set digitalnih veština kojima će građani ovladati kroz određene programe obuke, kao što su osnovne hardverske i softverske operacije, korišćenje imejla i pretrage. Međutim, brzi razvoj ove oblasti, i njegova primena u turizmu i ugostiteljstvu zahteva kontinuirano unapređenje digitalnih veština svih zainteresovanih strana u turizmu i ugostiteljstvu, što predstavlja osnov za uspešnu implementaciju ove strategije.

Strategija razvoja sistema elektronskih komunikacija u Republici Srbiji do 2027. godine („Službeni glasnik RS”, broj 70/24) za opšti cilj ističe : „Oblast elektronskih komunikacija, u potpunosti prilagođen rastućim potrebama građana i privrede”. Ova strategija definiše sveobuhvatne reformske korake razvoja sistema elektronskih komunikacija koje sve više dobijaju na značaju u razvoju modernog turizma i ugostiteljstva.

Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine („Službeni glasnik RS”, broj 47/19) ima za cilj „ostvaren održivi razvoj urbanih naselja, koji se obezbeđuje unapređenjem ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja, kvaliteta uređenja urbanog prostora, zaštite životne sredine i prilagođavanjem na klimatske promene, poboljšanjem društvenog blagostanja (kvaliteta života, zdravlja stanovništva i bezbednosti), priuštivim i kvalitetnim stanovanjem, očuvanjem i afirmacijom graditeljskog nasleđa i urbanog identiteta”. U okviru unapređenja uslova za lokalni održivi ekonomski i urbani razvoj i uređenja urbanih naselja, ova strategija prepoznaje potrebu diverzifikacije turističke ponude zasnovane na urbanom i regionalnom identitetu i ublažavanje negativnih efekata turizma u urbanim naseljima, kao i očuvanje kulturnog diverziteta, predela i razvoj kulturnog turizma.

Strategijski marketing plan turizma Republike Srbije do 2025. godine

Strategijski marketing plan turizma Republike Srbije do 2025. godine usvojila je Vlada i objavljen je na internet stranici Ministarstva i TOS-a, pripremljen u skladu sa ZoT-om i usaglašen je sa Prethodnom Strategijom. Plan sadrži analizu trenutnog stanja marketinga u turizmu, analizu marketinga u turizmu zemalja konkurenata i uzora, analizu prednosti i nedostataka marketinga u turizmu RS, definisanje poslovne misije i vizije, definisanje strateških ciljeva marketing sistema turizma RS, kao i marketing plan koji između ostalog sadrži i plan avio povezanosti RS sa strateškim tržištima, plan turističkih proizvoda i plan brendiranja RS kao turističke destinacije. Plan određuje strateške pravace unapređenja marketing sistema turizma RS, kao i realizaciju strateških ciljeva marketing sistema usvojenih Prethodnom strategijom, kroz set aktivnosti za period do 2025. godine. Plan postavlja operativni sistem postojećih i novih marketinških aktivnosti – unapređenje, razvoj i prioritetizaciju proizvoda, komunikaciju prema ciljnim tržištima i segmentima, unapređenje distribucije i prodaje, unapređenje marketinške infrastrukture kao platforme saradnje s turističkom privredom RS.

Strategijski master planovi

Strategijski master plan razvoja turizma Beograda za područje arheološkog nalazišta Belo brdo, Vinča iz 2022. godine

Izrada ovog Strategijskog master plana predstavlja jedan od ključnih koraka ka ostvarivanju cilja da arheološko nalazište Belo brdo u Vinči preraste u uređeni arheološki park sa raznovrsnim namenskim sadržajima i u tematski profilisanu turističku destinaciju arheološkog turizma. Time će se posetiocima omogućiti da na sveobuhvatan način sagledaju i razumeju život i rad ljudi u doba neolita, dok će istraživačima biti stvoreni uslovi za primenu i razvoj savremenih metodoloških pristupa u proučavanju ovog višeslojnog praistorijskog staništa, kontinualno naseljavanog tokom gotovo celog jednog milenijuma. Povod za izradu Strategijskog master plana bila je potreba da se preispitaju potencijali i afirmišu mogućnosti formiranja i razvoja konkurentnog turističkog lokaliteta čiji nukleus čini arheološko nalazište Belo brdo u Vinči. Strategijskim master planom određeno je osnivanje upravljača – javnog preduzeća, što nije urađeno i to predstavlja slabost s obzirom na to da nije definisano praćenje sprovođenja. Izrađen je i drugi dokument „Studija opravdanosti proglašenja turističkog prostora”, koji je usvojen uz strategijski master plan 2022. godine, ali nije realizovano proglašenje turističkog prostora.

Strategijski master plan razvoja turizma Fruške gore za područje opštine Irig iz 2021. godine

Strategijski master plan za područje opštine Irig sadrži opis položaja i osnovnih karakteristika područja, analizu postojećeg stanja (perspektive i ograničenja), analizu resursne osnove, SWOT analizu (Strengths, Weaknesses, Opportunities and Threats Analysis – Strateška matrica koja se koristi za identifikaciju mogućnosti i rizika), viziju razvoja turizma, strateške pravce i faze razvoja turizma, osnovne probleme održivog razvoja turizma i predloge za njihovo rešavanje, i smernice za akcioni plan realizacije. Osim navedenog sadrži i studiju tehničke ocene područja turističke destinacije, studiju razvoja turističke destinacije, master plan i poslovni master plan. Strateški i programski okvir razvoja turizma opštine Irig čine: strateška uporišta razvoja turizma; vizija razvoja turizma; tržišno pozicioniranje; portfolio turističkih proizvoda i ključni razvojni projekti i inicijative.

U ranijem periodu, urađeni su starategijski master planovi, koji do danas nisu ažurirani:

1) Strategijski master plan razvoja turizma Bača, Bačkog Petrovca, Bačke Palanke iz 2010. godine;

2) Strategijski master plan razvoja turizma Besne Kobile iz 2010. godine;

3) Strategijski master plan razvoja turizma Kopaonika iz 2009. godine;

4) Strategijski master plan razvoja turizma Novog Miloševa iz 2009. godine;

5) Strategijski master plan razvoja turizma Sremskih Karlovaca sa Fruškom gorom iz 2009. godine;

6) Strategijski master plan razvoja turizma Golija iz 2007. godine;

7) Strategijski master plan razvoja turizma Stig, Kučajske planine, Beljanica iz 2007. godine;

8) Strategijski master plan razvoja turizma Gornjeg Podunavlja iz 2007. godine;

9) Strategijski master plan razvoja turizma Donjeg Podunavlja iz 2007. godine;

10) Strategijski master plan razvoja kulturno istorijske rute – Put rimskih careva iz 2007. godine;

11) Strategijski master plan razvoja turizma Sokobanje iz 2007. godine;

12) Strategijski master plan razvoja turizma Stare planine iz 2007. godine;

13) Strategijski master plan razvoja turizma Tare iz 2007. godine;

14) Strategijski master plan razvoja turizma Vlasine iz 2007. godine;

15) Strategijski master plan razvoja turizma Zlatibora i Zlatara iz 2007. godine;

16) Strategijski master plan razvoja turizma Palić iz 2006. godine.

Strategijski marketing plan i strateški master planovi su planska dokumenta koja na predlog Ministarstva donosi Vlada, a objavljuju se na internet stranici Ministarstva, bez objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

2.2. Makroekonomske prilike u Republici Srbiji

Od 2016. godine, kada je započeta primena Prethodne strategije, privreda Srbije je ostvarila stabilan rast, uz prosečnu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) od oko 3,5% godišnje. Nakon privremenog pada od -1% u 2020. godini usled posledica COVID-19 pandemije, ekonomski oporavak bio je brz, sa rastom od 7,9% u 2021. godini, a zatim nastavljen umerenijim tempom od 2,7% u 2022., 3,7% u 2023. godini, sa ubrzanjem u 2024. godini od 3,9%. Turistički sektor je pratio ove trendove – pre pandemije zabeležen je značajan rast broja dolazaka i noćenja, dok je nakon 2020. godine oporavak bio podstaknut rastom domaćeg turizma i investicijama u smeštajne kapacitete.

Grafikon 1. Kretanje realne stope BDP-a RS (2016-2024)

Izvor: RZS

Makroekonomska stabilnost održana je kroz kontrolisanu inflaciju i fiskalnu politiku. Inflacija se, iako povećana u prethodnim godinama usled eksternih faktora, prema Narodnoj banci Srbije (u daljem tekstu: NBS) stabilizovala u granicama cilja u maju 2024. godine, dok je na kraju 2025. iznosila 2,7%. Prema podacima Uprave za javni dug, fiskalni deficit je pod kontrolom, a javni dug je u silaznoj putanji i na kraju 2025. godine iznosio je 44,4%.

U poslednjih deset godina deficit tekućeg računa Srbije kretao se u održivim okvirima, uz snažan rast izvoza podržan u velikoj meri prilivom stranih direktnih investicija. Prema podacima platnog bilansa NBS, tokom 2025. godine povećan je izvoz i uvoz robe i usluga u odnosu na prethodnu godinu. Usled ubrzanja investicionog ciklusa i rasta domaće tražnje, rast uvoza robe i usluga je u 2025. godini ubrzan na 7,4%, a sličnu dinamiku rasta zabeležio je i izvoz robe i usluga, koji je iznosio 7,6%. U tim uslovima povećan je deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2025. na 4,9% bruto domaćeg proizvoda, sa do sada najnižeg nivoa od 2,4% bruto domaćeg proizvoda u koliko je iznosio u 2023. Na povećanje deficita tekućeg računa u 2025. godini uticali su realizacija investicija planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027” i rast raspoloživog dohotka stanovništva, a delom i niska eksterna tražnja. Ipak, deficit tekućeg računa platnog bilansa bio je u punoj meri pokriven prilivom po osnovu stranih direktnih investicija.

Monetarna politika RS prilagođavala se makroekonomskim uslovima, prateći globalne inflatorne pritiske i kretanja na finansijskim tržištima. Nakon perioda ekspanzivne politike s niskim kamatnim stopama, referentna kamatna stopa dostigla je vrhunac od 6,5% (od jula 2023. godine do juna 2024. godine), nakon čega je u drugoj polovini 2024. godine postepeno smanjivana, stabilizujući se na 5,75% od polovine septembra 2024. godine. Sprovedene mere imale su za cilj održavanje stabilnosti cena uz podršku privrednom rastu. Dugoročni kreditni rejting RS poboljšan je u poslednjoj deceniji, omogućavajući povoljnije uslove zaduživanja na međunarodnom tržištu kapitala. Agencija Standard and Poor’s je 4. oktobra 2024. godine dodelila RS po prvi put investicioni rejting BBB-/stabilni izgledi, dok su u avgustu 2024. agencije Fitch Ratings i Moody’s Investors Service dodelili Srbiji pozitivne izglede za promenu kreditnog rejtinga, zadržavajući ocene rejtinga na nivoima BB+, i Ba2.

Tržište rada pokazuje pozitivne trendove – stopa nezaposlenosti, koja je prema podacima Republičkom zavodu za statistiku (u daljem tesktu: RZS) 2016. godine iznosila 16,4%, do kraja 2024. godine smanjena je na 8,6%. Stopa zaposlenosti za istu starosnu kategoriju je 2016. godine iznosila 43,4%, a 2024. godine 51,4%. Ipak, nedostatak kvalifikovane radne snage ostaje izazov, posebno u ugostiteljstvu i turizmu, gde je potražnja za radnicima znatno povećana usled rasta investicija i priliva turista.

Ključni pokazatelji doprinosa turizma ekonomiji RS uključuju sledeće (WTTC Economic Impact Research – WTTC – World Travel&Tourism Council):

1) Ukupan doprinos turizma BDP-u. Kada se uzmu u obzir i indirektni i indukovani efekti turizma, udeo turizma u BDP-u RS je u 2019. godini iznosio 5,7%, u 2025. godini 6,3%, dok je prognoza za 2026. godinu 6,6%. Očekuje se da će do 2036. godine ovaj udeo iznositi 6,8%.

2) Zapošljavanje u sektoru turizma. Udeo direktno zaposlenih u turizmu RS u 2023. godini iznosio je 2,3% ukupne zaposlenosti, a procenjena vrednost za 2024. godinu iznosi 2,45%. Do 2034. godine očekuje se rast zaposlenosti u turizmu na 3,1% ukupne zaposlenosti. Ukupan doprinos turizma zapošljavanju (uključujući šire efekte investicija, lanca snabdevanja i uticaja indukovanog prihoda u 2019. godini iznosio je 6,4% ukupne zaposlenosti. Predviđa se da će do 2036. godine turizam učestvovati sa 10,0% u ukupnoj zaposlenosti.

3) Udeo kapitalnih investicija u turizam u ukupnim nacionalnim investicijama bio je 3,3% u 2023. godini, a procenjen na 3,4% u 2024. godini, dok se predviđa smanjenje na 2,3% do 2033. godine.

Sektor turizma i ugostiteljstva ostaje važan izvor zaposlenja, sa očekivanim rastom broja zaposlenih u narednoj deceniji. Prihodi od međunarodnog turizma i dalje su dominantni u odnosu na domaću turističku potrošnju, dok su investicije u sektor relativno stabilne, ali neznatno opadaju kao procenat ukupnih nacionalnih ulaganja.

2.2.1. Osnovni statistički pokazatelji razvoja turizma

Stanje smeštajnih kapaciteta u Republici Srbiji

Nakon sloma post-tranzicionog turizma i zatvaranja brojnih kapaciteta, u prvoj deceniji 21. veka, drugu deceniju karakteriše kvantitativno povećanje i kvalitativno unapređenje ugostiteljskih objekata za smeštaj. Ovaj period karakteriše otvaranje niza nedostajućih hotela sa 4 i 5 zvezdica, otvaranje hotela u planinskim i banjskim destinacijama, kao i pojava kongresnih, banjskih i drugih specijalizovanih hotela. Veliki hoteli zamenjeni su objektima manjeg kapaciteta, sa većim sobama i povećanim komforom. Razvoj ugostiteljskih objekata za smeštaj u ruralnim i manje razvijenim područjima RS, takođe napreduje. Regionalna raspodela smeštajnih kapaciteta dodatno je uravnotežena kroz nove inicijative, posebno u manje razvijenim oblastima Donjeg Podunavlja i istočne Srbije.

Prema poslednjim dostupnim podacima RZS iz avgusta 2025. godine, ukupan broj ugostiteljskih objekata za smeštaj je 29.031 sa ukupno 81.196 smeštajnih jedinica, odnosno, 189.347 ležaja. Struktura smeštajnih kapaciteta se kontinuirano unapređuje, budući da većina novoizgrađenih objekata pripada višim kategorijama.

Tabela 2. Regionalni raspored ukupnog broja kategorisanih i nekategorisanih ugostiteljskih objekata za smeštaj u Srbiji u avgustu 2025. godine

Region

Objekti

Smeštajne jedinice

Ležaji

Broj

%

Broj

%

Broj

%

Republika Republika Srbija

29031

100

81196

100

189347

100

Beogradski region

3575

12

15021

18

32862

17

Region Vojvodine

5086

18

16251

20

35755

19

Šumadija i Zapadna Republika Srbija

13402

46

33165

41

81489

43

Južna i Istočna Srbija

6968

24

16759

21

39241

21

Napomena: RZS (samo) u avgustu svake godine objavljuje podatke o smeštajnim kapacitetima po vrstama objekata u kojima su ostvarena noćenja i po regionima RS

Izvor: RZS

Regionalna raspodela smeštajnih kapaciteta u RS ukazuje na to da je najveća koncentracija u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, zahvaljujući razvijenim turističkim destinacijama poput Zlatibora, Kopaonika i Vrnjačke Banje.

Grafikon 2. Kretanje broja smeštajnih jedinica i broja ležaja u kategorisanim i nekategorisanim ugostiteljskim objektima za smeštaj u Srbiji u periodu od 2016. do 2024.

Izvor: RZS

Analizom podataka o broju smeštajnih jedinica i broju ležaja u ugostiteljskim objektima za smeštaj u RS u periodu od 2016. do 2025. godine, evidentan je trend rasta kapaciteta u sektoru turizma. Prosečna godišnja stopa rasta za broj smeštajnih jedinica iznosi 7,7%, dok je za broj ležaja 7,5%. Ovi pokazatelji ukazuju na dosledno povećanje smeštajnih kapaciteta tokom analiziranog perioda, što odražava pozitivne trendove u razvoju turističke infrastrukture RS.

Tabela 3. Struktura ponude prema vrsti ugostiteljskih objekata za smeštaj u Srbiji u 2025. godini

Vrsta objekta

Broj objekata

Smeštajne jedinice

Ležaji

Broj

%

Broj

%

Hotel i garni hotel

422

21387

26

40640

21

Prenoćište

824

9931

12

25090

13

Konačište

216

4580

6

12309

7

Hostel

189

3036

4

10483

6

Soba

7443

7443

9

15639

8

Apartman

16725

16725

21

43646

23

Ostalo*

3212

18094

22

41540

22

Ukupno

29031

81196

100

189347

100

* Tip smeštaja „Ostalo” obuhvata: apart hotel, motel, botel, pansion, turističko i apartmansko naselje, konak, odmaralište, seosko turističko domaćinstvo, kuća, vila, lovačka kuća, vila, dom i koliba, kamp, kampiralište, kamping odmorište i kamping stop, salaš, han, marina, etno kuća, nautičko-turistički objekti, ostali nekategorisani objekti u nadležnosti JLS i ostali objekti u nadležnosti ministarstva za poslove turizma i ugostiteljstva

Izvor: RZS

Na osnovu podataka RZS, za 2025. godinu (Tabela 3), u strukturi ponude smeštajnih ugostiteljskih objekata, u RS dominiraju apartmani (23%) posmatrano prema broju ležaja, kao i hoteli i garni hoteli (21%). Veliki udeo u ponudi imaju i prenoćišta (13%), dok svi ostali oblici imaju značajno manji kapacitet. Hotelski sektor u RS beleži postepeni razvoj.

Tabela 4. Struktura ponude ugostiteljskih objekata za smeštaj u RS – vrsta hotela, prema kategoriji, avgust 2025. godine

Kategorija

Objekti

Smeštajne jedinice

Individualni ležaji

Broj

%

Broj

%

Broj

%

1*

10

2.4

284

1.3

552

1.4

2*

62

14.7

2061

9.6

3698

9.1

3*

135

32.0

5381

25.2

10095

24.8

4*

197

46.6

11775

55.1

22410

55.1

5*

18

4.3

1886

8.8

3885

9.6

Ukupno

422

100.0

21387

100.0

40640

100.0

Izvor: RZS (avgust, 2025)

Podaci RZS-a (Tabela 4.) pokazuju značajne promene u strukturi kategorija ugostiteljskih objekata za smeštaj – vrsta hotela. Hoteli sa 4 i 5 zvezdica sada čine oko polovine ukupnih kapaciteta, pri čemu hoteli sa 4 zvezdice dominiraju tržištem sa udelom od 46,6% ukupnih hotelskih smeštajnih jedinica i 55,1% ukupnih hotelskih individualnih ležaja.

Turistički promet u Srbiji

Dugoročni trendovi turističkih dolazaka i noćenja u RS ukazuju na značajan rast tokom poslednjih decenija, uprkos ekonomskoj krizi i drastičnom padu tražnje tokom pandemijske krize. Uprkos ovim izazovima, RS je uspela da se oporavi, a najnoviji podaci pokazuju da se nalazi među prvih pet zemalja u Evropi koje beleže najveći rast dolazaka stranih turista. Prema evidenciji Republičkog zavoda za statistiku, u 2025. godini zabeleženo je ukupno 4.346.691 dolazak i 12.282.212 noćenja turista. Iako je u odnosu na prethodnu godinu zabeležen blag pad turističkog prometa, nivo ostvarenih dolazaka i noćenja ostaje visok i potvrđuje stabilnu poziciju turističkog sektora u privredi RS. Dugoročni trend rasta turističkog prometa u prethodnoj deceniji doprineo je jačanju ekonomskih efekata turizma, povećanju investicija i širenju turističke ponude. Nastavak razvoja turističkih proizvoda, unapređenje kvaliteta usluga i diverzifikacija ponude predstavljaju važne preduslove za dalji rast konkurentnosti i održivosti turističkog sektora.

Grafikon 3. Kretanje dolazaka i noćenja turista u Republici Srbiji, u periodu od 2016. do 2025. godine

Izvor: RZS

Prosečna dužina boravka gostiju u RS u 2025. godini iznosila je 2,8 dana. Domaći gosti boravili su duže (3,1 dan) u poređenju sa stranim gostima (2,6 dana). Iako je prosečna dužina boravka domaćih turista i dalje veća od proseka stranih turista, uočljiv je trend približavanja vrednosti, pre svega usled rasta prosečne dužine boravka stranih posetilaca u odnosu na prethodnu deceniju. Uprkos značajnom turističkom prometu i rastu broja dolazaka, unapređenje dužine boravka ostaje jedan od ključnih izazova i razvojnih potencijala turističkog sektora. Strateško planiranje usmereno na razvoj sadržajno bogatijih i tematski povezanih turističkih proizvoda moglo bi značajno doprineti povećanju ukupne potrošnje po posetiocu, ravnomernijem regionalnom razvoju i jačanju pozicije RS kao destinacije pogodne za duže boravke.

Tabela 5. Turistički promet po izabranim turističkim mestima, 2025. godine

Turistička mesta

Dolasci turista

Noćenja turista

Ukupno

Domaći

Strani

Ukupno

Domaći

Strani

Broj

%

Broj

%

Republika Srbija

4.346.691

100,0

1.998.196

2.348.495

12.282.212

100,0

6.209.307

6.072.905

Banje

620.616

14,3

481.317

139.299

2.359.676

19,2

1.896.823

462.853

Planinski centri

946.636

21,8

663.989

282.647

2.871.559

23,4

2.129.607

741.952

Ostala mesta

2.905.039

66,8

940.895

1.964.144

7.377.081

60,1

2.420.295

4.956.786

Beograd

1.478.911

34,0

189.192

1.289.719

3.593.933

29,3

512.891

3.081.042

Novi Sad

209.035

4,8

75.270

133.765

542.475

4,4

138.702

403.773

Niš

155.979

3,6

64.626

91.353

328.450

2,7

145.722

182.728

Kruševac

24.449

0,6

17.611

6.838

94.660

0,8

70.749

23.911

Sombor

14.446

0,3

7.979

6.467

35.136

0,3

16.479

18.657

Kragujevac

52.852

1,2

29.849

23.003

176.744

1,4

63.526

113.218

Subotica

138.154

3,2

69.022

69.132

303.823

2,5

137.592

166.231

Vršac

15.227

0,4

9.115

6.112

35.729

0,3

22.112

13.617

Čačak

47.182

1,1

29.675

17.507

156.052

1,3

110.857

45.195

Pirot

33.658

0,8

15.199

18.459

78.781

0,6

36.346

42.435

Kladovo

38.778

0,9

28.795

9.983

94.244

0,8

69.877

24.367

Kuršumlija

54.516

1,3

36.449

18.067

258.870

2,1

197.686

61.184

Bečej

5.462

0,1

2.529

2.933

22.007

0,2

9.641

12.366

1) Podaci za Republiku Srbiju ne predstavljaju zbir podataka po vrstama mesta (banje, planinski centri, ostala mesta) s obzirom da područja pojedinih turističkih mesta pripadaju istovremeno različitim vrstama mesta (npr. istovremeno su i banja i planinski centar). Izvor: RZS

U strukturi ukupnog turističkog prometa u RS i dalje dominiraju gradovi, pri čemu Beograd zauzima najznačajnije mesto sa 34,0% u ukupnom broju dolazaka turista, dok banjske destinacije učestvuju sa 14,3%, a planinski centri sa 21,8%. Najveći broj noćenja realizovan je u Beogradu (29,3%), zatim u planinskim centrima (23,4%) i banjama (19,2%). Ukupno posmatrano, u urbanim destinacijama (Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica, Kragujevac i ostali gradovi) ostvaruje se više od polovine ukupnih dolazaka i noćenja turista, što potvrđuje njihov ključni značaj u turističkoj ponudi Republike Srbije. Istovremeno, banjski i planinski centri zadržavaju važnu ulogu u strukturi turističkog prometa, posebno kada je reč o ostvarenim noćenjima i dužini boravka turista.

Grafikon 4. Struktura noćenja domaćih i stranih turista u Srbiji, u periodu od 2016. do 2025. godine

Izvor: RZS

Podaci na Grafikonu 4. jasno ukazuju na značajnu promenu u strukturi turističkih noćenja u RS tokom prethodne decenije. U početnim godinama analiziranog perioda, domaći turisti činili su više od 60% ukupnih noćenja, dok je udeo stranih turista bio ispod 40%. Međutim, od 2021. godine udeo stranih turista u ukupnim noćenjima postepeno raste, dostižući 40,3% u 2022. godini, 44,9% u 2023. i čak 48,2% u 2024. godini. Prema podacima za 2025. godinu, ovaj trend je nastavljen, pri čemu je udeo stranih turista dodatno povećan, dok se udeo domaćih turista shodno tome smanjio. Takvo kretanje ukazuje na jačanje međunarodne konkurentnosti turističke ponude Srbije i sve veći značaj inostranog turističkog tržišta u strukturi ukupnog turističkog prometa. Istovremeno, struktura noćenja u 2025. godini pokazuje da je Srbija sve bliža uravnoteženom učešću domaćih i stranih turista u ukupnom broju ostvarenih noćenja.

Grafikon 5. Sezonalnost turističke tražnje u RS, posmatrano po broju noćenja, u periodu 2016-2025*

* Napomena: Iz analize je isključena 2020. godina, kao nereprezentativna

Izvor: RZS

Turistička tražnja u RS pokazuje izraženu sezonalnost, pri čemu se najveći broj noćenja beleži u letnjim mesecima, s vrhuncem u avgustu. Period od juna do oktobra konstantno ostvaruje veći promet u odnosu na ostatak godine, dok su pred-sezonski i post-sezonski meseci nešto stabilniji u novijim trendovima, što ukazuje na blago smanjenje sezonskih oscilacija.

Tabela 6. Top deset turističkih tržišta rangirano prema broju noćenja (osnovni podaci o prometu) u periodu 2016–2025*

Rang

Zemlja

Dolasci

Noćenja

1.

Ruska Federacija

923.723

3.237.766

2.

Turska

1.241.111

3.097.856

3.

Bosna i Hercegovina

1.202.220

2.672.830

4.

Kina

799.265

2.054.746

5.

Crna Gora

770.259

1.968.529

6.

Nemačka

885.773

1.877.025

7.

Severna Makedonija

749.735

1.684.413

8.

Rumunija

699.469

1.629.632

9.

Hrvatska

792.427

1.591.863

10.

Bugarska

845.144

1.482.478

* Napomena: iz analize je isključena 2020. godina, a zemlje rangirane prema broju noćenja

Izvor: RZS

U Tabeli 6. prikazano je deset vodećih zemalja rangiranih prema ukupnom broju noćenja ostvarenih u periodu 2016-2025. Najveći broj dolazaka ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine, Turske, Nemačke i Ruske Federacije, ali imajući u vidu raznolikost dužine njihovog boravka, najveći broj noćenja ostvarili su turisti iz Ruske Federacije, Turske, Bosne i Hercegovine i Kine.

[…] Tekst je skraćen; ceo akt je na originalu u Službenom glasniku.